Rano martovsko jutro, nema još ni 8 sati, u Beogradu temperatura na nultom stepenu, a ispred Univerzitetske biblioteke red se protegao po trotoaru Bulevara. Ispitni rok je na pragu, studenti cupkaju od hladnoće, nabili nos u šal ili jaknu, mnogi još dremaju i mirno čekaju, spokojni što će ovog jutra zauzeti mesto u čitaonici. Svaka stolica Univerzitetske biblioteke zlata vredi, zakasni li ko svega 15 minuta, moraće da sačeka da neko ogladni ili iz nužde napusti čitaonicu.
Koja li je muka naterala ove mlade ljude da porane i stoje u redu, pitaju se užurbani prolaznici, bacajući začuđene poglede na ovu stranu. Ali čitaonica se napuni najdalje do 8.30 sati, nakon čega se pravi lista čekanja i nema slobodnog mesta minimum dva sata. – Vredno je tolike muke jer je mnogo bolja koncentracija kada učim u čitaonici. Kući ti neko stalno navrati, imaš internet, telefon, televizor, samo da pogledam ovo, ono, i vreme odleti – objašnjava nam Marko Joksić, apsolvent na pravima, koji razmišlja da ostaviti karticu na čekanje, pa se vrati kući da odspava još malo.
– Nije lako ustati ovoliko rano, ali kad se mora nije ni teško, odreknete se večernjih izlazaka – dodaje kroz smeh Veljko Radojević. On je stigao u 8.15 i zatekao ogroman red dovoljan da napuni tri Univerzitetske biblioteke. Otišao je zatim na Pravni fakultet, ali je i tamo već uveliko bilo puno i vratio se kući.
– Na Pravnom jedan student dođe i zauzme po 10 mesta za celo društvo, pa su se stvorili klanovi po ćoškovima i nikako drugi ne može da dođe na red, prinuđeni smo da dolazimo ovde – objašnjava nam Predrag Ostojić – Ustao sam u sedam i još uvek spavam. Čim uđemo u toplu čitaonicu, pola nas obavezno odrema nad knjigom – priznaje on.
A kada se otvore vrata i biblioteka započne sa radom red se proteže od kapije, preko stepenica, ulaza, ulaznog hodnika, pa zmijoliko vijuga po holu Biblioteke sve do pulta gde se ostavljaju stvari i dobijaju numerisana mesta.
– Zna da bude i gore, nekad preko celog stola imam red kartica na čekanju, a svega dvoje troje napusti čitaonicu na dva, tri sata. Desi se da mnogi i ne stigni na red, odustanu, ne mogu više da čekaju – kaže Ružica Petrović, garderober.
Neki studenti ostave karticu, odu da izmire obaveze na fakultetu, pa se vrate u vreme ručka kada se jedan broj mesta oslobodi. Ko nema obaveze na fakultetu zauzme mesto i ostane čitav dan, jer ako izađe iz čitaonice na duže od sat, sat i po, njegovo mesto automatski bude dodeljeno nekom drugom.
Kapacitet dve čitaonice Univerzitetske biblioteke je 160 mesta i, kada nisu ispitni rokovi, kažu da nije ovolika gužva, ali bi se potrebe beogradskih studenata zadovoljile sa barem još toliko. Dodatni problem stvorilo je i trenutno renoviranje čitaonice Narodne biblioteke.
Potreban novi prostor za čitaonicu
– Beogradski univerzitet ima oko 90.000 studenata i trebalo bi da svaki fakultet ima jaku čitaonicu u skladu sa brojem studenata, što sada nije slučaj – kaže Bogoljub Mazić, zamenik direktora Biblioteke.
Zato se zaposleni u Univerzitetskoj biblioteci dovijaju se na sve moguće načine da izađu u susret vrednim studentima. Pre par dana stiglo je nešto novih stolova za malu čitaonicu, a postoji i ideja da se uz pomoć donacija neiskorišćeno potkrovlje sredi za kancelarije i na taj način oslobodi prizemlje za potrebe korisnika. Ali i tu bi moglo maksimalno 100 mesta da se dobije procenjuje Mazić, najbolje bi bilo da se u dvorištu Biblioteke napravi aneks za čitaonicu.
Izvor:Blic
