Home [ knjige/tribine ] REČ U PROSTORU, iščitavanje odabranih radova sa konkursa za deset pesama i...

REČ U PROSTORU, iščitavanje odabranih radova sa konkursa za deset pesama i deset kratkih priča 2008.

85
0

 APRILSKI SUSRETI, Studentsku kulturni centar, Beograd
Redakcija govornog programa – FORUM , Četvrtak, 3. april, 18:30, Galerija SKC
REČ U PROSTORU, iščitavanje odabranih radova sa konkursa za deset pesama i deset kratkih priča 2008.

Odabrani su radovi: Predraga Teovanovića (Srbija), Dragane Bošković (Srbija), Željka Tešića (Srbija), Petra Matovića (Srbija), Kristine Kegljan (Hrvatska), Anteja Jelenića (Hrvatska), Nadije Rebronje (Srbija), Glavaš Marija (Hrvatska), Dragane Nikolić (Srbija) i Ratka Petrovića (Srbija), plus jedan autor na samoj starosnoj granici Dragan Bošković (Srbija), pesme; Duška Mrđe (Republika Srpska), Siniše Rudana (Srbija), Bojana Vračarevića (Srbija), Danijela Radočaja (Hrvatska), Đorđa Aćimovića (Srbija), Milice Arambašić (Srbija), Alme Jeftić (Federacija BiH), Bojane Ivković (Srbija), Adriane Branković (Srbija) i Milana Popadića (Srbija).

Radove odabrali (bilo je teško, 102 učesnika): Jovanka Uljarević, Vesna Kapor, Srđan Papić i Enes Halilović.

Plakatna postavka – dizajnirani tekstovi biće izložena od 1. do 4. aprila u Hapyy centru.

Gosti programa pisci iz Austrije: Xsaver Bayer, Denis Mikan i Peter Landerl čitaće svoje priče.

Ksaver Bajer je rođen u 1977. godine u Beču. Studirao je fi lozofi ju i germanistiku.

Organizator je projekta diefl ut.at. Objavio je tri romana Heute könnte ein glücklicher Tag sein, Die Alaskastraße i Weiter i jednu dramu Als ich heute aufwachte, aufstand und mich wusch, da schien mir plötzlich, mir sei alles klar auf dieser Welt und ich wüsste, wie man leben sol. Dobitnik je mnogih nagrada i priznanja, između ostalih: Premija Republike Austrije, stipendija Hermann Lenz i Reinhard Priessnitz nagrada. Živi i radi u Beču.

Peter Landerl je rođen 1974. godine u gradu Steyr (Gornja Austrija). Studirao je germanistiku i geografiju u Beču, trenutno radi kao lektor za nemački jezik na Univerzitetu Marc Bloch u Strazburu. Književnu kritiku piše za „Wiener Zeitung“ i književne časopise „kolik“ i „Literatur und Kritik“. Štampao mnogobrojne publikacije u časopisima („Facetten, „die Rampe“, „kolik“, „DUM“ itd.) i antologijama. Objavio romane „Dunkle Gestalten“ (2007) i „Happy together“ (2003), esej „Der Kampf um die Literatur. Literarisches Leben in Österreich seit 1980“

(2005) kao i zbirku priča „Blaustern“ (1998).

Denis Mikan je rođen 1974. godine u Podgorici. Detinjstvo je proveo u Zvorniku gde je i završio školu. Nakon izbijanja rata u Bosni i Hercegovini, proveo je skoro dve godine u Južnoafričkoj Republici.

Krajem 1994. godine se preselio u Austriju.

Za prvi tekst na nemačkom jeziku neandertalac@poezija. moderna.vremena 1998. godine dobio je nagradu Schreiben zwischen den Kulturen. Od tada objavljuje priče u časopisima i antologijama. Bio je član projekta diefl ut.at. Objavio je roman Emi. Nagrađen je Premijom Republike Austrije i nemačkom stipendijom Hermann Lenz. Živi i radi u Beču.

Petak, 4. april u 18:30, Mala sala

književni performans

ŽENA KAO AUTORKA ( I JOŠ PONEŠTO) RETROSPEKTIVA

Ideja za ovaj performans podstaknuta je tužnom činjenicom da danas sve može biti objavljeno, bez obzira na kvalitet. Veče je hronološki predstavljeno i prikazuje razvoj ženske književnosti od 17. vijeka pa do danas. Veče oslikava naš subjektivni autorski stav o razvoju književnosti kao i o sveopštem trendu nerazrješivih i komplikovanih muško-ženskih odnosa opisanih kroz skoro svako knjizevno djelo koje je napisala žena.

Počinje čitanjem poezije A.Ahmatove I L.Labe a završava se čitanjem savremenog trasha V.Depent. Uz muziku,video bim i scenografiju prikazano je postepeno ogoljavanje jezika, stila i tematike ženske književnosti kao i opadanje kritičkog stava autorki. Neizbježan pad kvaliteta i veličanje konformizma simbolično je prikazan crtanjem klovnovskih faca i skidanjem odjeće koje u zavisnosti od perioda razvoja varira. Veče nema feministickih pretenzija kao ni želje da se ismjeva element ljubavi na kome je, zapravo, postavljeno težište i koje zauzima centralno mjesto baš zbog toga što je sve više u zapećku.

Autorke : Ivana Radović i Marija Kojadinović članice književnog kluba SKC Kragujevac