Čak 71 odsto studenata Novosadskog univerziteta smatra da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji, ali je većina bez nade da će Srbija postati članica pre perioda 2012. do 2017. godine, pokazalo je istraživanje studenata Ekonomskog fakulteta na reprezentativnom uzorku od 400 njihovih kolega. Razočarenje u političku klimu u zemlji najbolje ilustruje podatak da gotovo svaki peti student smatra da Srbija nikada neće postati deo EU, a svaki drugi bi se, da može, odmah nakon diplomiranja iselio iz Srbije.
Većina kolega trenutno smatra da Srbija neće ispuniti osnovne uslove za učlanjenje: izručivanje osumnjičenih za ratne zločine Hagu i pristajanje na nezavisnost Kosova. Deo njih smatra da za to ne postoji politička volja, a deo da je to previsoka cena, iako i sami žele državu u Evropi. Uz to, studenti smatraju da će nas od EU udaljiti i mentalitet: nismo disciplinovani u poštovanju zakona i propisa, a i radne navike su nam veoma loše – kaže Ivana Radišić, studentkinja iz tima koji je vodio istraživanje. Ona se poziva i na rezultate koji su pokazali da čak trećina studenata smatra da nam u EU nijedan narod nije sličan po mentalitetu, a ako baš moraju da biraju, njene kolege kao najsličnije navode Grke i Bugare.
Kada bi Srbija ipak ušla u EU, svaki drugi akademac ocenjuje da bi se boljitak najpre osetio u ekonomiji: plate bi postale veće, standard bolji, a i posao bi bilo lakše naći. Da bi se promene odmah osetile u sferi politike smatra 27 odsto studenata, dok 16 odsto vidi poboljšanje u svim društvenim segmentima. Najveće prednosti koje možemo ponuditi EU, po mišljenju akademaca, su geografski položaj (30 odsto), intelektualni potencijal (23 odsto) i jeftina radna snaga (21 odsto).
– Mladi zaključuju da je budućnost Srbije u EU, ali su zbog tekuće političke situacije prilično skeptični kad je u pitanju brzina ostvarenja tog cilja. Iz istog razloga prisutna je i želja velikog broja studenata da trajno napusti Srbiju – kaže profesor Mirko Savić, rukovodilac projekta.
Da može, Srbiju bi prema ovom istaživanju, kad diplomira, za stalno napustio gotovo svaki drugi visokoškolac, a još 15 odsto otišlo bi u inostranstvo bar privremeno. Većina bi želela da živi u Italiji (27 odsto), Nemačkoj (20 odsto) ili Velikoj Britaniji (15 odsto). Ipak, većina ne bi otišla pre sticanja diplome.
– Može se zaključiti da značajan deo studenata ima poverenje u visoko obrazovanje u našoj zemlji i da ne želi da nastavlja studije u inostranstvu. Pretpostavljam da je postojeća obrazovna reforma, u skladu sa principima Bolonjske deklaracije, doprinela da studenti imaju uglavnom pozitivno mišljenje o sistemu visokog obrazovanja. S druge strane, studenti u Evropi shvataju kao najnormalniju pojavu da u toku studija budu mobilni i promene više fakulteta, što može da znači da studenti u Srbiji još ne shvataju koliko to može biti značajno za njihovo stručno usavršavanje.
Izvor:Blic
