Uvidevši da stipendiranjem studenata i njihovim zapošljavanjem odmah po diplomiranju dobijaju svež i izuzetno stručan kadar, sve više kompanija se odlučuje da svoj kapital uloži u obrazovanje mladih. Problem je što studenti nigde ne mogu naći kompletnu ponudu za stipendiranje, već konkurse moraju tražiti po raznim sajtovima i drugim medijima.
Pored opštih stipendija za studente sa dobrim prosekom ocena, sve je više i takozvanih usmeravajućih stipendija, koje podstiču mlade ljude da se opredeljuju, uglavnom, za tehničke fakultete ili reviziju i bankarstvo na Ekonomskom fakultetu. Novčani deo stipendija kreće se između 1.000 i 2.000 evra godišnje, a studenti dobijaju mogućnost obavljanja prakse u velikim firmama. Posle diplomiranja, čeka ih i radno mesto.
– Kompanije su uvidele da dobar imdž i marketing nisu dovoljni, i da je jedini garant uspeha privlačenje talentovanih stručnjaka. To je uticalo na podizanje svesti da vredi ulagati u mlade – kaže Nenad Maslovar, urednik portala „Studentski svet“.
Među najpoznatijim darodavcima stipendija je „Koka-Kola Helenik Srbija“, koja već drugu godinu kroz program „Koka-Kola Talenti“ pruža finansijsku podršku od po 2.000 evra godišnje za sedam studenata. Svetski model obuke potrebnih kadrova i „rezervisanja“ talenata za rad u svojoj kompaniji preuzeo je i „Tarkett“. Oni su investirali u mlade talente dajući im mogućnost da uz pomoć njihovog programa stipendiranja završe studije -Šumarskog, Mašinskog, Mehnološkog i Elektrotehničkog fakulteta. Tu su i stipendije koje je dodeljivala „Erste banka“ i „EFG Euro Banka“, „Britiš amerikan tobako“, zatim mobilni operater „VIP“ sa programom „Budi VIP“, a od ove godine darodavcima se priključila i „Forma Ideale“, koja nudi stipendije za 10 studenata Šumarskog, Građevinskog, Arhitektonskog, Fakulteta organizacionih nauka, Fakulteta primenjenih umetnosti i Mašinskog fakulteta. Popularne su i stipendije Beogradske otvorene škole za studije društvenih nauka na Univerzitetima u zemlji.
– Država ne posvećuje mnogo pažnje stipendijama i podsticajnim nagradama za studente. Tu ulogu sve više preuzimaju privatni fondovi. Ovo deluje jako podsticajno na studente, daje im sigurnost u budućnosti i želju da ostanu u zemlji – smatra Goran Minić, predsednik Saveza studenata Beograda.
Prema analizama sajta www.znanje.infostud.com – koji objavljuje mesečno oko 60 konkursa za studentske stipendije i nagrade, kao i mogućnosti za ostvarenje prakse u firmama u zemlji i nostranstvu – broj stipendija koje se nude studentima u poslednje vreme je skoro udvostručen.
– Razlog je u činjenici da ovakvom vrstom regrutacije zaposlenih firme dobijaju mlade, sveže i kadrove pune znanja koji su se prethodno već upoznali sa procesom rada i principima poslovanja u firmi koja ih je stipendirala – objašnjava Branislav Jovanović, PR kompanije „Infostud“, koja od nedavno dodeljuje stipendiju za poslediplomske studije u oblasti menadžemanata u elektronskom poslovanju na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.
Nažalost, ni fakulteti, ni studentske organizacije, a ni internet portali još uvek ne poseduju objedinjenu bazu podataka sa firmama koje nude stipendije, što stvara veliki problem studentima zainteresovanim za konkurse.
– Kontaktirali smo razne organizacije, ali niko ne poseduje podrobnije podatke o mogućnostima stipendiranja studenata u Srbiji. Zato smo odlučili da sajt www.studentskisvet.com u narednim mesecima pokuša da napravi registar stipendija, što neće biti ni malo lako – najavljuje Maslovar.
Beogradski darodavci
U Beogradu već godinama postoje i privatni fondovi koji pomažu školovanje mladih. Najveće pohvale zasluzuje ‘’Fond Branke i Mlađe Veselinović za pomoć invalidnoj omladini’’ osnovan još 1985. godine, koji je bio velika podrška u školovanju 16 učenika srednjih škola, fakulteta i akademija.
– Svi hoće da budu veliki glumci, veliki novinari, veliki biznismeni, ali tu nije duša, duša je u humanizmu – poručuje glumica Brnka Veselinović, koja je, igrajući po celom svetu, prihode od predstava darivala svima kojima je to bilo neophodno.
Krajem prošle godine stipendiju „Dr Katarina Ambrozić“ su ustanovili Nada i Branka Pavlović i Milan Đorđević, naslednici i izvršioci testamenta jedne od najuglednijih srpskih istoričarki umetnosti druge polovine 20. veka.
– Katarina Ambrozić je bila neumorni pregalac. „Ja sam srećom imala privilegiju da putujem, govorila je ona, želim i drugima da to omogućim“. Zato je svoj imetak testamentom namenila studentima istorije umetnosti za putovanje u Pariz – kaže Olga Marjanović Krasić, autor bibliografije Ambrozićeve.
U želji da se uspeh vanserijskih studenata adekvatno prepozna, Sava Petrović je nedavno u ime porodične firme „Petite Geneve“ dva studenta nagradio časovnicima marke „Roleks“. Niz stipendija namenjeno je i studentima Pravnog fakulteta zahvaljujući Fondaciji „Radomira D. Lukića“, Fondu Eftimovski i Dr Dragoljuba Atanackovića, Zadužbini Milivoja Jovanovića i Luke Čelovića.
Izvor:Blic
