Miloš Crnjanski: Seobe
Prema scenariju TV serije Aleksandra Petrovića
Pozorišna adaptacija: Đorđe Lazin i Aleksandar Petrović
Režija: Pierre Walter Politz
Asistent režije: Milica Šutić
Scenografija: Dejan Pantelić
Slikarski radovi: Milivoje Štulović
Kostimi: Jelena Jovanović
Muzika: Miroljub Aranđelović Rasinski
Scenski pokret: Ivan Klemenc
Lektor: Radovan Knežević
Muzički dramaturg: Bogoljub Nikolić
Dramaturg: Marija Soldatović, John Murdock
Svetlo: Nikola Manić
Ton: Bogoljub Nikolić
Sufler: Rada Jovanović
Inspicijent: Nada Mišković
Šminker vlasuljar: Aleksandra Jablanović
Uloge
Pavle Isaković: Miodrag Pejković
Đurđe Isaković: Miloš Krstović
Trifun Isaković: Nenad Vulević
Petar Isaković: Nikola Milojević
Varvara Striceski: Jasmina Dimitrijević
Ana Isaković: Dubravka Đorđević
Engelshofen: Mirko Babić
Senator Striceski: Bratislav Slavković
General Kostjudin: Bratislav Slavković
Grof Kajzerling: Aleksandar Milojević
Brigadir Vitković: Aleksandar Milojević
Sekund sekretar Volkov: Marina Perić Stojanović
Lažna carica: Marina Perić Stojanović
Garsuli: Dragan Stokić
Lažni Volkov: Dragan Stokić
Agagijan: Čedomir Štajn
Pukovnik Višnjevski: Milić Jovanović
Julijana Višnjevski: Vladanka Pavlović
Major Božić: Vladan Živković
Evdokija Božić: Slavica Stojanov
Tekla Božić: Sanja Matejić
Sekula: Ivan Vidosavljević
Kapetan Mišković: Ivan Vidosavljević
Živan Šević: Saša Pilipović
Ladjević: Dušan Stanikić
Sluga: Dušan Stanikić
Filipović: Petar Lukić
Lakej: Petar Lukić
Katinka: Marija Rakočević
Sluškinja I: Marija Rakočević
Sluškinja II: Dragana Bojović
Stražar I: Aleksandar Miloradović
Stražar II: Saša Đorđević
Nagrade
JoakimFest 2007
Nagrada za najbolju predstavu
Nagrade za najbolja glumačka ostvarenja: Mirko Babić za ulogu Engelshofen i Miodrag Pejković za ulogu Pavla Isakovića
Fotografija
Fotografija
Nagrada za najbolju režiju Pierre Walter Politz
Fotografija
Nagrada za najbolju kostimografiju Jeleni Jovanović
Fotografija
Diploma za glumačko ostvarenje Aleksandru Milojeviću za ulogu Grofa Kajzerlinga i ulogu Brigadira Vitkovića
Fotografija
Biografija Pierre Walter Politz
1960 – Rođen u Bad Harcburgu u Nemačkoj
1989 – Nagrada za scensku umetnost grada Minhena
1990 – 1994 – Režiser, upravnik i direktor Studija za novu pozorišnu literaturu
1994 – 1998 – Reditelj i direktor glumačkog studija Pozorišta grada Lajpciga
Od 2000 – Stalni reditelj u Ingolštatu. Honorarni reditelj i direktor Vorkšopa za režiju i novu dramatiku (nove pozorišne komade) u Erfurtu, Londonu, Torontu i Parizu.
Profesor glume i režije na Fakultetu za muziku i pozorište u Lajpcigu, pozorišnoj akademiji u Minhenu, Akademiji za film i televiziju u Minhenu.
2004 – Nagrada "Joakim Vujić" za režiju predstave "Romeo i Julija".
2005 – Prsten sa likom Joakima Vujića.
Od 2006 – Sscenograf i reditelj u saradnji sa Kurtom Jumom "Nemački film" u Berlinu.
MILOŠ CRNJANSKI – hronologija života
1893. rodjen 26. oktobra u Čongradu. Otac Toma, službenik, majka Marija rodjena Vujić.
1896. Prelaze da žive u Temišvaru, gde uči osnovnu školu i gimnaziju.
1908 – 1911. U somborskom listu "Golub" objavljuje prve književne radove.
1912. U "Bosanskoj vili" objavljuje svoju pesmu "U početku beše sjaj". Upisuje se na Eksportnu akademiju na Rijeci.
1913. Odlazi u Beč gde upisuje studije medicine, koje će ubrzo napustiti.
1914 – 1918. Kao student u Beču biva mobilisan u austro-ugarsku vojsku. Rat ga odvodi na front u Galiciju. U tom vremenskom periodu, kao i Ivo Andrić, biva u uredništvu "Književnog juga", a u zagrebačkom "Savremeniku" objavljuje svoje pesme. Primljen je u Hrvatsko društvo književnika.
1919. Odlazi u Beograd gde upisuje studije književnosti na Univerzitetu, uredjuje list "Dan", objavljuje svoje radove.
1920. Upoznaje se sa Vidom Ružić i iste godine odlazi u Pariz.
1921. Putuje po Italiji i po povratku u Beograd ženi se Vidom Ružić, sa kojom će ostati do kraja života.
1922. Nastavnik je u pančevačkoj gimnaziji, fiskulture. Diplomira na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
1923 – 1926. Profesor je književnosti u gimnaziji u Beogradu i saradjuje u listu "Politika". Novinar je u listu "Vreme". Izdaje u svom prevodu "Antologiju kineske lirike".
1927. Prvi nastavci njegovog romana "Seobe" izlaze u časopisu "Srpski književni glasnik"
1928 – 1929. Kao ataše za štampu odlazi u Berlin. U njegovom prevodu izlazi izbor pesama u Beogradu "Pesme starog Japana".
1930 – 1933. Za roman "Seobe" i "Dnevnik o Čarnojeviću" dobija nagradu Kraljevske akademije nauka i umetnosti Srbije. Putuje brodom po Sredozemlju i u listu "Vreme" objavljuje seriju reportaža sa puta po Španiji.
1934. Pokreće list "Ideje", koji posle godinu dana 1935. prestaje da izlazi.
1935 – 1941. U diplomatskoj službi u Rimu. Boravi u Španiji i putuje po Švajcarskoj. Po izbijanju II svetskog rata, odlazi iz Rima, preko Madrida i Lisabona u London. U ovom gradu do 1944. radi u Odelenju za štampu jugoslovenske emigrantske vlade i poslanstva.
1945 – 1949. Donosi odluku da ostane u egzilu – izgnanstvu u Londonu i da pokuša da živi od sopstvenog rada u Engleskoj. Prihvata se raznih poslova, radeći kao knjigovodja obućarske radnje, kaoraznosač knjiga po Londonu i slično. Vida Ružić zaradjuje tako što izradjuje haljinice za lutke firme "Harrods". U isto vreme Crnjanski pohadja predavanja na Londonskom univerzitetu i stiče: Diplomu za Medjunarodne poslove, Diplomu za hotelijerstvo sa menadžmentom i dobija Diplomu londonskog književnog instituta za slavističke studije.
1950. Otpočinje saradnju kao dopisnik iz Londona lista "El Economista" iz Buenos Ajresa, koji uredjuje i suvlasnik je Milan Stojadinović. Ali, preko suda mora da ostvari svoje zaradjene honorare, za više od hiljadu članaka koje je u roku slao ovom listu.
1951. Uzima britansko državljanstvo. Član je udruženja srpskih pisaca u Londonu.
1952. Sa delegacijom britanskih pisaca učestvuje u radu Medjunarodnog PEN kluba u Nici.
1953. Napušta udruženje srpskih pisaca u Londonu.
1956. Umalom mestu na obali okeana, u blizini Londona, u Kudn Biču piše svoju oproštajnu, poslednju pesmu, "Lament nad Beogradom".
1958 – 1959. Narodno pozorište u Beogradu, dok je on u egzilu, izvodi njegovu dramu "Konak". Saradjuje u književnom časopisu "Reality", koji izlazi u Johanesburgu a uredjivao ga je Dragoslav Aćimović.
1965. Odlučije da se vrati u Beograd, u domovinu. Tada vraća svoje britansko državljanstvo. 1966. Narodno pozorište u Beogradu izvodi njegovu dramu "Tesla".
1967 – 1968. Objavljuje delove svojih političkih memoara "Embahade", odlomke "Romana o Londonu" i "Knjige o Mikelandjelu" u beogradskim književnim časopisima.
1971 – 1975. Dobija nagradu Udruženja književnika Srbije za životno delo, NIN-ovu nagradu za "Roman godine" i Nagradu Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu, za "Roman o Londonu". Odbija kandidaturu za dopisnog člana SANU.
1976. Radi na završavanju rukopisa "Knjige o Mikelandjelu", koju priprema za štampu.
1977. Pošto se oseća sve slabije, odbija da prima hranu i lekove, u tišini svoje odluke da mirno napusti ovaj svet, 30. novembra u 84, godini umire u Beogradu, gde je sahranjen na Novom groblju.
Bibliografija prvih izdanja knjige SEOBE
SEOBE, Beograd 1929.
SEOBE , Subotica 1956.
SEOBE i DRUGA KNJIGA SEOBA, Beograd 1962.
Zadužbina Miloša Crnjanskog
" Familija Isakovič, a naročito Pavle, iako su i onakve, nemecke, knjige sricali, voleli su sve što je sveto, nadzemaljsko, čudnovato. A čuda najviše. Iako je Pavle bio uzeo trideset i osmu, stasit, rmpalija, on je, kao i njegovi bratenci, bio detinjast, nežan prema ženama, a željan nekog lepšeg života, nego što su ga imali. Radoznalost, za čuda, i svetitelje, za sve što je natprirodno, mešala se u tih grubih, jedva pismenih, oholih, oficira, u svakidašnjem životu, kao što se u njih, u pravoslavlje, sujeverje mešalo. Verovali su da se mati, kad ugleda mrtve sinove, može, od bola, raspući. Iako je taj svet iza ambara svršavao nuždu – i žene – svi su oni bili željni nekih, dirljivih, ljubavi, dobrote kod ljudi, a kad su voleli, voleli su i u grobu. Kao što su, za lepu burmuticu, u emalju, ili lepa dugmeta, za lep, vijenski kamuzil, za neki pojas od srebra i sedefa, za bečke, mirisave, sapune, davali, sve, iz džepa, tako su i za ljubljenu ženu, kad bi se zaneli, bili gotovi da život dadu."
( "SEOBE" Miloš Crnjanski)
