Nekada jedan najbogatijih evropskih univerziteta – beogradski, danas muku muči sa nedostatkom novca. Samo u periodu od 2002. do 2005. godine država je ostala dužna BU deset miliona evra. Iako je ugovor o finansiranju, obavezan po Zakonu o visokom obrazovanju, trebalo da se potpiše sa premijerom još prošle godine, to nije učinjeno.
Iz budžeta fakultetima bi trebalo da se isplaćuje od 25 do 70 odsto novca, u zavisnosti od broja studenata, studijskih programa, sopstvenih prihoda. Ipak, kako tvrde predstavnici visokoškolskih ustanova, država ne isplaćuje ni ono što je dužna da učini. Prošle godine svih sedam državnih univerziteta u Srbiji za pokriće materijalnih troškova dobilo je 474.383.000 dinara, dok su za iste namene stručne službe Skupštine Srbije imale 665.120.000 dinara.
– Iako smo među najboljim fakultetima, spadamo u red najsiromašnijih – objašnjava prof. dr Živoslav Tešić, dekan Hemijskog fakulteta. – Godišnje od države dobijamo između 800.000 i 900.000 dinara, što je dovoljno za kupovinu dva litra nekog rastvarača po studentu. Realna cena školovanja jednog studenta hemije je oko 3.000 evra. Novac zarađen od samofinansirajućih studenata, obnove godine koristimo za kupovinu hemikalija, isplatu plata…
Tešić ističe da za tekuće održavanje dobijaju nula dinara. Tako se zamena sijalica, promena slivnika, utikača plaća iz prihoda koje fakultet dobija od studenata. Dodatni problem ove visokoškolske ustanove je zgrada, koja tone. Projekat sanacije uskoro će završiti Građevinski fakultet, ali je pitanje ko će platiti radove.
Godinama unazad, većina fakulteta kuburi sa neplaćenim računima za vodu, struju, grejanje, a o nekim investicionim ulaganjima i osavremenjavanju nastave nema ni govora. Iako iz budžeta treba godišnje da se plaća 100 dinara po studentu za nabavku materijala za obrazovanje i vannastavne aktivnosti, 2006. godine nije uplaćeno 2,7 miliona dinara za ove namene.
Fakulteti sa manjim brojem studenta, često "prstom upiru" u svoje kolege sa velikih i popularnih fakulteta, uglavnom društvenih, ističući kako je njima lako i nemaju finansijskih problema. Kao "najbogatiji" pominje se Pravni.
– Oni koji misle da smo od studenata ostvarili prihode, nesposobni su za nova vremena – kaže prof. dr Mirko Vasiljević, dekan Pravnog fakulteta. – Ostvarujemo prihode i iz drugih izvora – vraćanjem ranijih generacija na razne forme specijalizacija. Naš izdavački centar je prošle godine objavio više od 100 knjiga, a profesori imaju tri puta veće honorare nego što bi imali kod drugih izdavača. Od države dobijamo 20 odsto sredstava, 30 odsto je od samofinansirajućih studenata, a preostalih 50 odsto zarađujemo na tržištu. Ne znam zašto to ne rade i drugi fakulteti.
Rektor BU prof. dr Branko Kovačević ističe da bi uskoro trebalo da se potpiše ugovor o finansiranju, tako da će Vlada Srbije biti u obavezi da ispuni ono na šta se obavezala. Novina je ta što će novac biti uplaćivan univerzitetima, koji će sredstva prenositi na žiro-račune fakulteta. Kovačević naglašava da fakulteti treba sami da nađu način da zarade dodatna sredstva.
Akreditacija
Rukovodstvo Univerziteta u Beogradu tražiće od Ministarstva prosvete da Vlada Srbije, kao osnivač, snosi troškove akreditacije državnih fakulteta.
Za akreditaciju univerziteta treba izdvojiti 900.000 dinara, fakulteta 450.000, a studijskog programa po 180.000 dinara. Uverenje o akreditaciji visokoškolske ustanove košta 60.000, a studijskog programa 25.000 dinara.
Centar
Centar za razvoj karijere, osnovan prošle godine s namerom da studentima pomaže u pronalaženju posla, da organizuje stručne seminare… Univerzitet ne može više da finansira. Dogovor je bio da do oktobra rad centra finansira univerzitet, a posle toga da svaki student prilikom upisa izdvoji jedan evro. Međutim, ovaj predlog nije prošao Senat BU.
U toku je anketiranje studenata da li žele prilikom upisa da izdvoje po jedan evro za rad ovog centra.
Izvor: Večernje novosti
