Prava slika internet kulture se vidi po podatku da samo 13 odsto građana Srbije koristi Internet. Kada je reč o plaćanju usluga SMS-om, među prvima smo u svetu!Preko interneta se danas prodaje sve i svašta, a najčešće računarske komponente, softveri, knjige, kućna elektronika, pokloni, cveće, putovanja i turistički aranžmani, igračke, karte, informacije i finansijski servisi…
Internet omogućuje kreiranje glomaznih kataloga, kao što je amazon, najveća internet prodavnice knjiga koja nudi preko
tri miliona naslova.
Elektronska trgovina u Srbiji vidno zaostaje za svetskim tokovima. Samo osam odsto korisnika Interneta u
Srbiji praktikuje ovaj vid kupovine. Međutim, pravu sliku pokazuje podatak da samo13 odsto građana Srbije uopšte koristi Internet. Kada je reč o plaćanju usluga esem-esom, među prvima smo u svetu!
Vlada Srbije razmatra mogućnost da građani sve svoje obaveze prema državnim organima plaćaju isključivo internet karticama. Međutim, teško da će ova strategija eventualno uspeti da poveća broj korisnika Interneta, a pogotovu prometa ostvarenog putem internet trgovine. Dokle god informatiku u osnovnim i srednjim školama predaju priučeni profesori OTO-a i matematike, internet kultura u Srbiji biće i dalje u "računarskoj praistoriji".
Sa druge strane, strane statistika pokazuje da je računarska opremljenost i dostupnost Interneta u porastu, ali da se broj onih koji kupuju i prodaju preko globalne mreže nije pomerio sa nekoliko stotina. Kao uzrok se najčešće navode nepoverenje i zabrinutost za bezbednost.
Većina korisnika Interneta u svetu naručuje ili kupuje knjige, magazine i učila (37,1 odsto), računarske softvere (22,2 odsto) i filmove i muziku (21,7), dok o prodaji prasića i jagnjića nema zvaničnih podataka.
Od 200 miliona korisnika Interneta u zemljama Evropske unije, polovina njih kupuje online, pri čemu 80 odsto to radi isključivo kod domaćih kompanija.
Kod vas postoje dva izdavača internet kartica. Postoje i druge koje se mogu koristiti za internet kupovinu, ali specijalizovane kartice imaju svoje prednosti kao što su brza promena veoma fleksibilnih nivoa rizika ili manji depozit i mesečno održavanje.
Sem banaka issuera (koji daju kartice), postoje i acquired, koji prodavcu omogućavaju prodaju putem Interneta uz plaćanje karticom. Kod nas je malo koja banka sada ovlašćena za internet acquirering, pošto je rezultat male tržišne tražnje za ovakvom vrstom usluga.
Postoje generalno dva termina vezana za transakcije – autorizacija i transakcija. Putem Interneta se prvo obavlja autorizacija, odnosno zaključavanje sredstava na računu korisnika na određeni vremenski period. Banka trgovca koji je napravio transakciju dužna je da pošalje samu transakciju u određenom roku i tek tada bi sredstva trebalo da konačno budu skinuta sa računa korisnika.
Ponekad se dešava da transakcija stiže u vreme koje nije predviđeno po standardu banke i tada biva odbijena, ali sa kodom greške u sistemu, a ne nekim drugim regularnim kodom.
Ukoliko se radi o recurring transakcijama, koje se automatski naplaćuju, preporučljivo je da korisnik dan ili dva pre dospeća autorizacije otključa karticu, a nakon same transakcije je opet zaključa.
Pecanje lakovernih
Fišing (Phishing) je vrsta Internet prevare sa trenutno najbržim rastom, koja koristi tehnike socijalnog i nženjeringa poput falsifikovanih e-mail poruka i ilegalnih vebsajtova. Cilj je namamiti primaoca poruke da oda privatne financijske podatke kao što su broj kreditne kartice korisničko ime i pristupnu šifru. Fišing napad počinje slanjem e-mail koja izgleda kao da je šalje legitiman on-line trgovac ili banka. Takva poruka najčešće sadrži link ka lažnom sajtu I formularu za unos podataka.
Izvor:Glas javnosti
