Znanje će se uskoro upisivati u pasoše. I to jezičke. Na stranicama će biti beleženo koje jezike vlasnik pasoša govori. U dodatnim dosijeima i biografijama stajaće diplome, radovi, zapisi… kao pokazatelji koliko je nivo znanja građanina napredovao za vreme školovanja. Univerzalni dokument zove se "Evropski jezički portfolio", a stvorio ga je Savet Evrope. Za sedam godina, koliko postoji, dobilo ga je na stotine hiljada Italijana, Holanđana, Nemaca, Francuza…
A, za nekoliko dana 60 naših građana staviće u džepove prve srpske jezičke pasoše, gde će uglavnom pisati da govore engleski i nemački jezik. Radi se o polaznicima Škole za strane jezike "Ekvilibrio" – jedinoj ustanovi kod nas koja za sada izdaje u inostranstvu već popularna dokumenta.
Pasoši znanja otvaraju brojna vrata u poslovnom svetu, a priznati su u svim zemljama Evrope.
– Posedovanje ovog dokumenta znatno olakšava potragu za poslom u inostranstvu – objašnjava Marija Obradović, menadžer "Ekvilibrija". – Dokaz koliko stranih jezika kandidat govori već se nalazi u pasošu. Tako da ne mora polagati uobičajene i skupe ispite provere u stranim zemljama. U pasošu pored imena jezika stoji i nivo znanja, kojih ima šest. Naši građani, recimo, razumeju ruski, ali ne znaju da ga govore. Tako se može upisati čak i to – kao početni nivo znanja. U pasošima ima mesta za sedam jezika. Rubrike se stalno mogu dopunjavati, ukoliko vlasnik vremenom bude učio nove jezike ili usavaršavao one koje je već znao.
Pre nego dobiju jezičke pasoše, kandidati moraju da odslušaju predavanja. Slede pismeni testovi i usmeni ispit pred tri člana komisije. Svaki od njih ocenjuje kandidate. Krajnja ocena je prosek svih provera znanja. Među kandidatima najviše je studenata i mlađih ljudi zaposlenih u stranim ili našim kompanijama koje sarađuju sa sličnim preduzećima u zemljama širom Evrope. Posao oko "Evropskog jezičkog portfolia" preuzela je Privredna komora Srbije, u saradnji sa Filološkim fakultetom u Beogradu.
