Home [njuz] Slaba ponuda poslova za mlade

Slaba ponuda poslova za mlade

36
0

 Skoro polovina mladih do 25 godina nije se našla na spisku zaposlenih u 2006. godini, iako su tražili posao. Dve trećine je duže od godinu dana bilo na Birou za zapošljavanje. Nemogućnost zapošljavanja i loš obrazovni sistem i dalje predstavljaju osnovne probleme koji ih muče, rečeno je juče na okruglom stolu

koji je organizovao Centar za razvoj parlamentarne debate u Opštini „Palilula“.

Najviše nezaposlenih među mladima su žene (55 odsto), a zatim slede oni koji nemaju završenu osnovnu školu. Ogromna većina nije ni prijavljena na tržištu rada, a zbog posla pristaju na sve: volontiraju, rade neprijavljeni, a mnogi od njih i do tridesete godine nemaju upisan ni dan staža u radnoj knjižici..

Poslodavci traže iskustvo

– Veliki broj mladih ljudi se ni ne prijavljuje na Biro za zapošljavanje, jer ne veruje da će tako doći do posla. Poslodavci traže i po tri godine iskustva, a kako ga može imati neko ko je tek završio fakultet. Tako mladi počinju da volontiraju i po pola godine, a kad sa tim završe ne dobijaju nikakvu potvrdu da su stekli neko iskustvo.
U zemljama zapadne Evrope, volontiranje se bar upisuje u radnu knjižicu – rekao je Igor Jorkić iz Centra za razvoj parlamentarne demokratije, koji radi pri Ministarstvu za omladinu i sport i putem razmene mišljenja sa omladinom pomaže donošenje Nacionalne strategije za mlade.

Broj mladih do 25 godina na tržištu rada je veoma nizak i iznosi svega 37,4 odsto, dok je u zemljama Evropske unije veći za gotovo deset procenata. Često je razlog studiranje, koje kod nas traje i duže od sedam godina.

Beogradska omladina ima velike primedbe na obrazovanje u Srbiji. Nadležni nikako da odluče da li će osnovna škola trajati osam ili devet godina, a na studijama se i dalje zanemaruje praksa.
Tako, mladi čovek i sa završenim fakultetom nije dovoljno sposoban da bez volontiranja započne rad u nekoj ustanovi ili preduzeću. Bolonja se, kažu mladi, sprovodi, ali nedovoljno kvalitetno.

Škole ne prate tržište

Bolja situacija nije ni u srednjim školama. Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) sprovela je istraživanje u 41 državi, koje je imalo za cilj da ispita efikasnost obrazovnih sistema. Srednjoškolci iz naše zemlje rangirani su od 33. do 37. mesta.

– Nastavni planovi i programi ne prate interesovanja dece i potrebe tržišta. Takođe, u našim školama i obrazovnim ustanovama ne primenjuju se evropski standardi i razvoj nauke.
Nastavnici i profesori nisu dovoljno kvalifikovani, a veliki broj škola nema ni kompjutere. Kako onda, neko bez znanja rada na računaru danas može da se zaposli – priča Milica Milić, studentkinja.

I dalje se ne priznaju sertifikati neformalnog obrazovanja, odnosno razni kursevi i seminari. Sa druge strane, ističu učesnici okruglog stola, ovi kursevi su skupi, ali i neophodni da bi mlad čovek mogao dodatno da se edukuje i ravnopravno učestvuje na konkursu za posao.

Izvor: Blic