Home [njuz] Planeta u indeksu

Planeta u indeksu

64
0

 Izučavanje prirode i klimatskih promena postalo je hit u svetu, pa se mnogi univerziteti odlučuju da obrazuju stručnjake koji će se baviti zaštitom životne sredine.Istočnolondonski univerzitet ove jeseni uveo je dva nova kursa na master studijama na kojima će se akademci usavršavati u oblastima arhitekture, urbanizma i zagađenja.

 Na predavanjima će za dve godine naučiti kako da izgrade objekte koji ne zagađuju prirodu, proučavaće kako smanjiti buku, skladištiti otpad ili iskoristiti solarnu energiju na najbolji način.

U Srbiji nijedan državni univerzitet još nema ovakve programe, iako postoji sve veća potreba za kadrom.
– Naš obrazovni sistem je takav da imamo dovoljno ljudi koji su teorijski potkovani, ali patimo zbog nedostatka stručnjaka – tvrdi Branislav Božović, sekretar za zaštitu životne sredine. – Nedostaju nam projektanti i izvršioci, jer kod nas ne postoji jasno definisano zvanje kao što je na zapadu inženjer za zaštitu životne sredine. Neophodno je da postoje postdiplomske studije na kojima bi se usavršavali diplomci koji su završili ekonomiju, arhitekturu, biologiju, hemiju i ostale nauke koje su u tesnoj vezi sa ekologijom.

Božović smatra da se problem zaštite životne sredine i dalje olako shvata i da se često ne prepoznaje.
– Ulaganje u ekologiju se i dalje u Srbiji smatra troškom, a zapravo to je dobit – objašnjava sekretar.
– Na univerzitetu postoje inicijative da se nešto menja, ali je neophodno da se tome pristupi na sistematičan način. Prvo bismo morali da sagledamo koji nam stručnjaci nedostaju da bismo mogli da kreiramo obrazovnu politiku.

Na privatnom Univerzitetu "Singidunum" prepoznali su potrebu koja sve više postoji za novim stručnim kadrom, pa su pre dve godine oformili Fakultet za primenjenu ekologiju "Futura".
– U programu studija fakultet objedinjuje prirodne, društvene i tehničke nauke usmerene ka oblasti ekologije i zaštite životne sredine – objašnjava profesor Jordan Ilić. – Osoben je i zato što se znatan deo nastave i usvajanja novih znanja obavlja van kabineta i slušaonica, u prirodnim laboratorijama: nacionalnim parkovima, zaštićenim prirodnim dobrima, šumskim rezervatima, istraživačkim stanicama u Valjevu, Subotici, Sremskoj Mitrovici.

Nastava na fakultetu "Futura" usmerena je ka ekonomskim aspektima zaštite i upravljanja životnom sredinom.
– Ne školujemo naučnike, već ljude koji će raditi na terenu – kaže Ilić. – Oblasti koje su zastupljene su ekološki menadžment, biotehnologija i ekološka tehnologija. Studenti dobijaju zvanje analitičara zaštite životne sredine, a trenutno imamo 100 akademaca. Obrazujemo stručnjake za upravljanje prirodnim katastrofama.

Profesor ističe da i u Srbiji ljudi polako shvataju da moramo promeniti razmišljanje da nam je priroda kapital, a ne da nam je data na poklon.
– Pokrenuli smo i master-studije na koje nam se prijavilo 20 diplomiranih biologa, hemičara i pravnika – kaže Ilić.
– To su diplomske akademske studije za menadžment životne sredine. Jedini smo specijalizovani u toj oblasti, iako se i na pojedinim državnim fakultetima bave zaštitom životne sredine. Oni, međutim, još ne shvataju da je ekologija davno izašla iz okvira puke podbiološke discipline i postala samostalna nauka.

Izvor: Večernje novost