Prema mišljenju predstavnika studentskih organizacija, odluka skupštine Srbije o izjednačavanju statusa i prava diplomiranih mastera i dalje će izazivati mnogo problema. Studenti su uvereni da u usvojenom Autentičnom tumačenju Zakona o visokom obrazovanju eksplicitno stoji da izjednačavanje podrazumeva ekvivalenciju
kako zvanja, tako i prava diplomaca i budućih mastera.
– Problem je u tome što naše visokoškolske ustanove imaju preveliku autonomiju i očigledno će im biti dozvoljeno da donose odluke kakve njima odgovaraju – naglašava Nemanja Petrović, predsednik Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu.
Prema njegovom mišljenju, veliku zbrku izazvaće i činjenica da je većina fakulteta prošlog meseca završila upis studenata na master studije, a konkurs je objavljen pre više od mesec dana. Akademci koji su želeli da se obrazuju za mastere već su platili deo školarine od najmanje nekoliko desetina hiljada dinara. Neki od njih, kao što su studenti novosadskog Filozofskog fakulteta, pre upisa na master studije, morali su da se obavežu da će platiti školarinu. Potpisivali su dokument na kojem je pisalo: „Izjavljujem da neću tražiti povraćaj sredstava, ma šta skupština odlučila”.
Nasuprot tome, uprava beogradskog Hemijskog fakulteta obećavala je studentima da će im, ukoliko poslanici izjednače prava ili zvanja, vratiti školarinu. Na Elektrotehničkom fakultetu su rekli da kod njih master studije upisuju samo akademci koji su završili četvorogodišnje osnovne studije po novom programu, a oni koji su studirali pet godina po starim pravilima čekali su odluku skupštine.
Put do zvanja mastera, kažu studenti, mogao je da bude mnogo kraći i jednostavniji da su predstavnici visokoškolskih ustanova sačekali sa upisom na master studije dok izjednačavanje zvanja nije došlo na dnevni red skupštine.
Tada bi svaki akademac mogao bez oklevanja da donese odluku da li želi da nastavi sa školovanjem ili će mu biti dovoljno to što na tržištu rada ima jednaka prava kao i budući masteri. Žureći sa objavljivanjem konkursa, smatraju naši mladi sagovornici, fakulteti su iskoristili zbrku kako bi uzeli što više novca.
Školarina je i ovaj put bila „najpaprenija” na beogradskom Arhitektonskom fakultetu – 240.000 dinara, a za njim „kaskaju” Građevinski fakultet (150.000 dinara), Saobraćajni i Fakultet organizacionih nauka (120.000 dinara). Najniža nadoknada za upis je na Mašinskom fakultetu u Kragujevcu (30.000 dinara), a za 10.000 je viša na dva beogradska fakulteta, Fizičko-hemijskom i Tehničkom. Za master studije na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu u Subotici akademci moraju da izdvoje 95.000 dinara, a u prestonici je cena za 5.000 dinara niža. Na Beogradskom univerzitetu mesta je bilo za 5.665 studenata master studija, na Novosadskom 3.056, a u Kragujevcu za svega 310 akademaca.
Izvor: Politika
