Neprilagođeni profesori, neobavešteni studenti i nezainteresovanost države osnovna su tri razloga što je prva generacija studenata po bolonjskom sistemu na Novosadskom univerzitetu na drugu godinu studija prešla tek uz smanjenje uslova i proteste, tvrde aktivisti studentskih organizacija.
Oni kao najveći problem ističu to što Zakon o visokom obrazovanju nije predvideo duži prelazni period, seminara i edukacije za njihove profesore nije bilo, pa su akademci prepušteni različitim tumačenjima istih pravila.
– Činjenica je da studenti nisu dovoljno učili i nisu se informisali, ali se ni profesori nisu prilagodili novim procesima. S druge strane, Ministarstvo prosvete se uporno oglušuje o naše pozive i ne daje nikakva tumačenja, svu odgovornost svaljuje na fakultete i studente, a zakon se prećutno krši.
Mi ćemo se prihvatiti edukacije studenata, neko mora da preuzme obavezu edukacije nastavnika, a ministarstvo mora zauzeti konkretan stav – kategoričan je Nebojša Novković, predsednik Studentskog parlamenta NSU.
On dodaje da već postoji usmeni dogovor sa rektorkom Radmilom Nedučin da se što pre pokrene obuka profesora, kao i da se radi stalna evaluacija ispitnih rokova.
Student-prorektor Jelena Đeri insistira na tome da se što pre utvrde pravila koja će važiti u ovom „prelaznom režimu“ kako se problemi ne bi ponovili i sledeće godine.
– Sa zakonom nisu doneta i pravila za prelazni period, pa svako radi na svoj način. Ministarstvo mora da reaguje, naročito zato što bi studenti već sada morali da znaju kakvi će uslovi biti u ovo doba sledeće godine – objašnjava ona.
I predsednik Saveza studenata Milan Babić ističe da nije bilo dovoljno vremena za prilagođavanje novim pravilima studiranja, zbog čega se stiče utisak da je Bolonjska deklaracija samo „šargarepa na dugom štapu“.
– Na kraju se jedino ispostavilo da je studiranje danas mnogo skuplje nego ikada u Srbiji, a pravila za napredovanje u studijama su stroža. To je nateralo studente da tokom cele godine uče i polažu ispite. Međutim, to nije rezultat reforme, već straha – ocenjuje Babić.
Njegov kolega Marko Topo iz Studentske asocijacije tvrdi da se studenti zbog toga osećaju dodatno ugroženo.
– Proces je definitivno doveo do toga da se studenti vrate na fakultet i redovno prate nastavu, ali suština je da je sistem definisao visoke novčane nadoknade, što je ugrozilo položaj studenata u smislu ostvarivanja budžetskog statusa i slobode studiranja – objašnjava Topo.
I on podvlači da „ni nastavnici nisu najjasnije shvatili suštinu ‘Bolonje’, te stoga nije postignut željeni razultat“ da se olakša studiranje, a podigne kvalitet nastavnog procesa.
– Izostavljanje aktivnog učešća studenata u nastavi, neadekvatno vrednovanje vremena koje su studenti provodili na predavanjima i vežbama, preobimno gradivo, nedostatak odgovarajuće literature je ishodovalo slabom prolaznošću na ispitima – smatra Nataša Sajlović iz Studentske unije NSU.
Senat NSU je, takođe, zabrinut zbog toga što ne postoje zvanične odluke nadležnih u vezi sa prelaznim režimom za studente prve godine, koje imaju i značajan finansijski aspekt, kako na studente i njihove porodice, tako i na fakultete.
Presedan bez podrške ministra
Dekanica Filozofskog fakulteta Ljiljana Subotić smatra da je Zakono trebalo da ima prelazne odredbe pa bi se izbegla situacija da se prave presedani kao što je učinjeno Odlukom o smanjenju uslova za upis druge godine.
– Ministar prosvete nije potpisao tu odluku, iako je bio na rektorskoj konferenciji i sva odgovornost prebačena je na dekane fakulteta. Mi sada nemamo nikakvu garanciju da će ministarstvo odobriti novac za studente koji zbog smanjenog uslova za upis prelaze na status budžetskog studenta – objašnjava ona.
Izvor: Blic
