Fakulteti će biti zatrpani tužbama i moraće da plaćaju odštete studentima ukoliko im bez ikakvih uslova ne zamene diplomu VII-1 stepena diplomom mastera, najavljuju studenti.- Tumačenje člana 127. Zakona o visokom obrazovanju, koje će Skupština najverovatnije usvojiti sutra…
predviđa da su diplomirani i masteri jednaki i da su njihove diplome isto, što praktično znači da diplomirani svoje diplome mogu da zamene diplomom mastera.
Fakulteti tu fizičku zamenu moraju da sprovedu bezuslovno, jer bi sve ostalo bilo kršenje Zakona i njegovog tumačenja – rekao je za Danas Srećko Šekeljić, predstavnik studenata u Odboru za statutarna pitanja Univerziteta u Beogradu, koji je juče imao sednicu.
On je rekao da studenti, u skladu sa tumačenjem Zakona, mogu da traže automatsku zamenu diploma, a ukoliko im to fakulteti ne ispune, treba da traže pismeno objašnjenje od fakulteta i sa njime idu na sud.
Prema Šekeljićevim rečima, članovi Odbora saglasni su sa skupštinskim tumačenjem da diplomirani i masteri treba da budu izjednačeni u pravima, odnosno u pristupu stručnim ispitima, odlasku na doktorske studije i na tržištu rada, ali se ne slažu sa tim da diplomirani mogu da automatski dobiju diplomu mastera.
Šekeljić je rekao i to da fakulteti mogu da pokrenu inicijativu za izmenu Zakona, kojom bi se mogućnost zamene diploma u potpunosti izbacila, ukoliko nisu zadovoljni ovim tumačenjem.
Sima Avramović, predsednik Odbora i profesor Pravnog fakulteta, za naš list kaže da skupštinsko tumačenje podrazumeva samo izjednačavanje diplomiranih i mastera u pravima, a ne u zvanjima.
– Štiti se stečeno pravo, koje je neosporno, izjednačavaju se u statusu. Nigde eksplicitno ne piše da se izjednačavaju zvanja.
Oni koji su diplomirali nisu stekli zvanje mastera, jer u vreme dok su oni studirali i završavali fakultete master nije postojao. Tako da to zvanje nije stečeno pravo. Izjednačavanje zvanja je suprotno akademskim standardima, a čak je etički sporno.
To znači da neće biti automatske zamene diploma. Fakulteti mogu utvrditi pod kojim uslovima student, ukoliko želi, može da zameni diplomu – rekao je Avramović i dodao da će se pri tom studentima postavljati minimalni zahtevi.
On je objasnio da studenti koji su završili, uglavnom tehničke fakultete koji su trajali pet godina i imali diplomski rad, neće imati dodatne uslove za master.
Studenti sa društvenih fakulteta, bez diplomskog rada, moraće da urade neki master rad ili polože dva ili tri ispita, dok će diplomci društvenih fakulteta sa diplomskim radom, polagati jedan ili dva ispita razlike.
Magistri najoštećeniji
Avramović smatra da su magistri najoštećeniji, ali da je sreća što ih ima malo, između dve i pet hiljada.
– Kod nas postoji tendencija da će magistre praktično asimilovati budući masteri. Nažalost, ljudima je ušlo u uši da su magistar i master isto. Master je stručni naziv, a magistar naučni.
Ohrabruje činjenica da ljudi polako shvataju da se magistratura gasi, pa se više ne upisuje. Najoštećeniji su oni koji su sada na magistarskim studijama. Oni razmišljaju da li da to nastave ili da idu na studije za mastera.
Najbolje bi bilo da završe magistarske studije, jer će im se to isplatiti.
Onima koji žele da napuste magistarske studije praktično će se sve do sada što su uradili priznati. To opet zavisi od fakulteta do fakulteta i od toga dokle su studenti stigli u studijama.
Završeni magistri će imati prednost u odnosu na master, jer oni na doktorskim studijama pišu samo doktorsku disertaciju.
Masteri će morati da pređu tri godine teških i komplikovanih doktorskih studija uz uslove da aktivno govore dva strana jezika, da imaju objavljen veći broj radova u priznatim međunarodnim časopisima – naveo je Avramović.
Izvor: Danas
