Studentkinja Tijana Gligorijević juče je u Užicu preuzela upravljač iz ruku 62 godine starije sugrađanke koja je ušla u Leksikon najznamenitijih ličnosti Zlatiborskog okruga u poslednjih deset vekova.Užičanka Radmila Todorović, u gradu i okolini daleko poznatija kao – Rada Šoferka…
koja je srpskim drumovima kamione i autobuse vozila još pre pola veka, bila je, koliko se zna, prva žena vozač autobusa na Balkanu!
Juče je, 33 godine pošto je otišla u penziju, konačno dobila naslednicu za volanom.
Iako već u 88. godini života, Rada, koja je živa legenda Užica, juče je na autobuskoj stanicu u Užicu sigurnom rukom prevezla krug autobusom, tek da se podseti na stara vremena, a onda je upravljač predala – 62 godine mlađoj naslednici Tijani Gligorijević (26), studentkinji iz Užica.
– Uh, baš je dobro. Osećam se kao nekad – izjavila je baka Rada pošto je po propisu zaustavila autobus na mestu za parkiranje i povukla ručnu kočnicu.
Njena naslednica, Tijana Dapčević od pre desetak dana zaposlena je u preduzeću „Zlatan Rajzen“ u Užicu, a radno mesto je – vozač autobusa.
– Tijana će u početku voziti na gradskim i prigradskim linijama, nekoliko meseci dok se ne navikne, a onda pravac Beograd, i dalje, kako posao bude tražio – izjavio nam je juče Zlatan Mojsilović, vlasnik „Zlatan Rajzena“, koji je i pozvao gospođu Radu da svečano preda komande vozila mladoj naslednici.
I Tijana koja je još pre tri godine položila za „De“ kategoriju, obrnula je juče autobusom nekoliko krugova na stajalištu stanice u Užicu tek da pokaže da je vožnja autobusa za nju – dečja igra i da će putnici koje bude vozila biti u – sigurnim rukama.
– Nema straha, a što bi ga bilo? Za volanom se osećam kao kod kuće – rekla nam je Tijana posle probnog kruga.
– Uopšte se ne plašim da autobus poverim ženi vozaču. Zašto bih se plašio kad su žene pažljiviji i bolji vozači nego muškarci – podržao je Tijanu i vlasnik firme Zlatan Mojsilović.
Tijana će, kaže, sledećih meseci i voziti autobus i – studirati pošto je već četvrta godina na Fakultetu za menadžment. Posle – ko zna, ako ne bude posla u delatnosti za koju studira – voziće autobus, isto kao i čuvena Rada Šoferka pre pedeset i kusur godina.
– Sednem za volan, trideset i tri godine sam imala, a mladići, putnici neće da prođu da sednu pozadi, nego stoje kraj mene i gledaju me – prisećala se juče Rada mladalačkih dana za volanom autobusa.
Rada je juče na autobusku stanicu donela, nije zaboravila, i svoju vozačku dozvolu, na njoj, crno na belo, zapisano da je – vozački ispit položila daleke – 1949. godine.
Prethodno, udala se za beogradskog taksistu Stanimira Todorovića koji je desetak godina ranije 1938. uvezao novog „forda“, koji je tada bio – 1.707 automobil u Beogradu. Posle rata, Todorovići su se preselili u Užice, Rada je kao taksista radila do 1952. godine, a onda je položila za „Ce“ kategoriju.
Brzo je našla posao u „Navipu“, a sledećih godina zadatak joj je bio da vozi kamione natovarene burićima punim rakije od Beograda do Titograda…
Prešla je tako stotine hiljada kilometara, posle je razvozila hleb po gradu kamionom užičkog Pekarskog preduzeća „Sreten Guduruć“, kasnije i to joj je dosadilo pa je prešla u tadašnju „Lastu“, posle u „Raketu“…
Juče na stanici, malo je ko od starih radnika „Rakete“, vozača, konduktera, ostao a da se nije dobro iznenadio – otkud Rada Šoferka u autobusu…
– Bio sam kondukter početnik 70-ih kada je Rada vozila autobus, sada sam već ostario, a Rada ponovo vozi autobus – čudio se juče na stanici Dragan Jovanović (59), otpravnik na autobuskoj stanici u Užicu.
U njenom autobusu, prisećala se juče Rada, putnik je mogao – čašu mleka u rukama držati, a da je ne prospe.
– U prvo vreme, putnici neće u autobus! Neki se čudili – otkud žena za volanom, nisu ljudi imali poverenja. Posle, sve se brzo promenilo. Jednom dođe kolega sa Zlatibora, kuka – gore sneg i led, ja kažem direktoru – daj meni tu liniju!
Posle sam vozila i po najtežim vremenskim prilikama i po snegu i po poledici. Bilo je i kolega ljubomornih na mene – prisećala se juče Rada vozačkih dana.
Rada je i bila i ostala legenda užičkog kraja. Pre 33 godine, u vreme kad se spremala za penziju, dobila je i „Krcunovu nagradu“ koja je tada bila najveće opštinsko priznanje u Užicu.
Pre nekoliko godina, ušla je i u Leksikon najznamenitijih ličnosti Zlatiborskog okruga u poslednjih deset vekova.
Žene nisam volela, čim se sastanu, počnu da ogovaraju
Za više od tri decenije vozačkog staža, Rada nikada, kaže, nije imala udes, nikada nije ostala na putu zbog kvara vozila, nijednom nije platila kaznu zbog prekršaja.
– Jednom se desilo da, dok sam vozila prema Lunovom Selu, uđu u autobus neki pijanci. Zaseli, viču: „Ćeraj, Rado, do Karana!“ Umesto da primim putnike i vratim se prema Užicu, ja prvo njih odvezem do Karana.
Pomagala sam ljudima koliko sam mogla, a uvek sam se družila sa muškarcima, kolegama. Žene nisam volela, čim se sastanu, počnu da ogovaraju i pričaju koješta – svedočila je juče Rada na autobuskoj stanici.
Izvor: Glas javnosti
