Odobravanjem prelaznog režima upisa prve bolonjske generacije studenata (koja je trebalo da studira potpuno u skladu s novim zakonom o visokom obrazovanju), u drugu godinu studija u 2007/8. na državnim fakultetima u Srbiji,zapravo se priznalo da postoje problemi zbog kojih se pribeglo ublažavanju uslova za upis u narednu godinu.
Analize prolaznosti na ispitima već u prvom, januarskom, roku, kada je valjalo ispolagati sve predmete iz prvog semestra da bi se dalje normalno napredovalo, pokazale su više nego zabrinjavajuće mali procenat.
I junski rezultati bili su slabi i, da su se primenjivali zakonski uslovi za upis naredne godine, pretilo je da ogroman broj studenata izgubi budžetski status, što bi verovatno „desetkovalo“ prvu „bolonjsku“ generaciju.
Senat Univerziteta u Novom Sadu tražio je od svih fakulteta da, zaključno s oktobarskim ispitnim rokom, prate ovu „pionirsku“ generaciju novog sistema studiranja i da analiziraju prolaznost na ispitima, ali i uspešnost reformi na pojedinačnim predmetima.
Očekuje se da će to uraditi i svi drugi državni univerziteti, kako bi se utvrdilo gde nam je i zašto „bolonja“ zapela.
Svakako bi trebalo uzeti u obzir i mišljenje studenata o tome kako se na svakom od fakulteta, njihovim studijskim programima, ali i na pojedinačnim predmetima „primio“ novi sistem.
Po saznanjima Studentske unije Srbije, studenti se najviše žale da se „bolonja“ ne primenjuje na pravi način, odnosno da mnogi profesori nisu spremni da promene zastareli pristup u nastavi, da su predavanja nezanimljiva, gradivo obimno…
Čini mi se da većina profesora stvarno ne zna kako treba da organizuju svoj predmet i rade po Bolonjskom sistemu , kaže za „Dnevnik“ Sveto Živković, student četvrte godine žurnalistike na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, član Studenske unije i Studentskog parlamenta FF.
– Na gotovo svim studijskim programima Filozofskog fakulteta ima predmeta koji su samo nazvani jednosemestralnim, a zapravo se ništa nije promenilo. Mnogi profesori su kompletno gradivo koje se ranije radilo dva semestra nagurali u jedan.
Kada se uvodila „Bolonja“ svi su pričali o tome kako se predmeti moraju rasteretiti viška gradiva, onoga što je već zastarelo i nepotrebno opterećuje studente, ali mnogi profesori o tome uopšte nisu vodili računa. Samo su uvedeni takozvani evropski bodovi, a studenti nisu osetili šta je stvarno „bolonja“.
Mnogi profesori ne vode evidenciju o predispitnim obavezama i aktivnostima studenata…
Evaluacija se ne primenjuje i studentima nije omogućeno da ocenjuju studijske programe. Mislim da je osnovni razlog što je jako malo studenata položilo predviđene ispite u januarskom roku baš to što je ogroman obim gradiva strpan u taj jedan semestar.
Ja studiram po starom sistemu i nemam ovakvih problema kakve imaju „bolonjci“, pogotovo sa nekih drugih studijskih programa, ali svaki dan nam dolaze ti studenti i žale se da ne mogu sve da postignu: imaju puno obaveza na fakultetu, moraju i kod kuće puno da uče jer je mnogo gradiva, parcijalni ispiti su loše organizovani…
Da je mnogo toga nejasnog i neadekvatno objašnjenog moglo se čuti i na protestnom skupu studenata Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu, koji sada upisuju treću godinu studija, a studiraju po novom sistemu i programu, uvedenim na ovaj fakultet još 2005/6.
Studentski zahtev je da se ukinu takozvani uslovni ispiti, jer ih je fakultet tek ovih dana napismeno obavestio o tome koji su predmeti uslovni, odnosno uslovljavaju upis „vezanog“ predmeta ( koji traži odgovarajuće predznanje da bi se produbljivala stručna disciplina) u narednoj godini.
Studenti tvrde da su im i neki profesori koji predaju ove predmete rekli da ni sami nisu znali o ovoj „uslovnosti“. Na talasu studentskog nezadovoljstva isplivale su i druge loše ocene, poput ovih: „Ni svi profesori ne znaju šta je ‘bolonja’, pitajte njih pet i svako će vam drugačije reći“;
„Zašto jedan naš udžbenik ima više strana nego tri evropska?“; „Ima predavanja na kojima se uspavam koliko je suvoparno“ …
Ovo su samo neki od evidentnih problema uočenih u primeni novog sistema studiranja, a moraju se otklanjati što pre. Obrazovanje je proces koji se ne sme zaustavljati i zato su promene „u hodu“ neminovne, kao i spremnost svih učesnika da svoj deo tog zadatka ispune odgovorno.
Da bi nam „bolonja“ uspela nije dovoljno samo imati recept.
Izvor: Dnevnik
