Ankete u kojima studenti ocenjuju rad svojih profesora poboljšaće kvalitet nastave na svim fakultetima u Srbiji, pokazuju istraživanja koja su nekoliko puta sprovedena među studentskom populacijom. Ali, kako kažu akademci, da bi sve to imalo smisla rezultati anketa moraju biti javni, a profesori koji redovno dobijaju loše ocene treba da budu kažnjeni.
Studenti Beogradskog univerziteta od prošle školske godine imaju mogućnost da na kraju svakog semestra ocenjuju rad profesora. Usvojen je i pravilnik o studentskom vrednovanju pedagoškog rada nastavnika koji predviđa da svaki fakultet ima obavezu da sprovede anonimnu anketu u kojoj će studenti davati ocene od jedan do pet svojim profesorima. Rezultati se dostavljaju Univerzitetu.
Ankete koje su do sada rađene, prema saznanjima Studentske unije Srbije, pokazuju da se studenti svih fakulteta žale na isto – nerealno ocenjivanje, nezanimljiva predavanja i obimno gradivo.
Ali, ankete pokazuju i da mnogi profesori od studenata nisu dobili prolaznu ocenu, već „čistu jedinicu“.
Nema prave primene
– Studenti se najviše žale da se Bolonjska deklaracija ne primenjuje na pravi način, jer profesori nisu spremni da promene svoj zastareli pristup nastavi – kažu u Studentskoj uniji Srbije.
Akademci se raduju što će konačno moći da ocenjuju profesorski rad, dok većina profesora kaže „da će oni ankete iskoristiti da negativno okarakterišu nastavnike koji zahtevaju red, rad i disciplinu, pa ove rezultate treba uzimati sa rezervom“.
– Naši profesori nisu naviknuti da se njihov rad vrednuje. Neće ni da sami objektivno sagledaju svoj rad i eventualne greške. Sujetni su, bahati… Naviknuti da nikome ne polažu račune za ono što rade.
U Americi, ako je profesor loš, studenti neće birati predmet koji on predaje. Ako nema dovoljno prijavljenih studenata, predmet se briše, a ako se profesoru predmet stalno briše, njegov posao je doveden u pitanje.
Ne znam da je kod nas neki nastavnik dobio otkaz zato što su mu predavanja dosadna, a prolaznost nikakva – priča za „Blic“ Nataša N., koja je nekoliko godina provela na studijskom usavršavanju u Americi.
Slično razmišljaju i studenti sa Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Spore promene
– Ankete za nas nemaju nikakav značaj dok ne budemo videli da se profesori koji ne rade dobro kažnjavaju. Svi znaju da nije dobar onaj profesor kod kojeg od 100 studenata na ispitnom roku prođe samo pet. Ali niko ništa ne preduzima – kažu studenti i dodaju da se uprava potrudila da rezultati ankete koja je rađena na njihovom fakultetu za njih ostanu tajna.
Da se neke stvari ipak menjaju nabolje pokazuje praksa na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu gde studenti poslednjih pet godina imaju mogućnost da putem tri ankete godišnje vrednuju rad svojih profesora, studentskih službi, biblioteke, računarskog centra…
Pozitivan uticaj
– Ankete su uticale na to da prosečna ocena rada na nivou fakulteta bude bolja. Profesori koji su na početku imali loše ocene potrudili su se da poprave kvalitet svog rada.
Pri izboru nastavnika u zvanje sada se uzima u obzir i mišljenje studenata, odnosno rezultati anketa. Mlađi saradnici koji dobiju loše ocene ne mogu da napreduju.
Starije nastavnike koji su negativno ocenjeni, takođe upozorimo na ono što moraju da promene u svom radu. Ako bi neko konstantno imao loše ocene, naravno da bi bio isključen iz nastave.
Profesore koji imaju dobre ocene nagrađujemo tako što ih pošaljem o trošku fakulteta na međunarodne seminare – kaže za „Blic“ prof. dr Milan Martić, prodekan za organizaciju i finansije na FON-u.
Najvažnije je, kaže profesor Martić, što se rezultati anketa javno prezentuju naučno-nastavničkom veću i studentskom parlamentu.
Studenti: Godinama se ništa ne menja
Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu studenti već tradicionalno ocenjuju rad svojih profesora, ali…
– Rezultati su, čini nam se, iz godine u godinu isti. Najbolji i najgori profesori su oni koji su to bili i ranije. To znači da uprava fakulteta nije dovoljno radila na rešavanju ovog problema – kažnjavanju najgorih i nagrađivanju najboljih – kažu studenti elektrotehnike.
Izvor: Blic
