Da bismo sagledali širu sliku o tome da li mladi mogu da razumeju lokalne budžete, koliko sredstava ide za aktivnosti i programe za mlade koje ne uključuje sport, kao i kako opštine troše sredstva namenjena za mlade, sproveli smo analizu lokalnih bužeta.
Istraživanje „Koliko lokalne samouprave ulažu u sprovođenje omladinske politike“ je realizovano u okviru Mreže omladinskih fondova Zapadnog Balkana i Turske koju koordinira Fondacija Ana i Vlade Divac. Istraživanje je podržalo Ministarstvo omladine i sporta, a finansirano je od strane Evropske komisije.
Iako su značajni pomaci urađeni u procesu uspostavljanja kvalitetnog zakonodavnog i institucijalnog okvira na lokalu, što uključuje kancelarije za mlade, savete za mlade i akcione planove za mlade, ostaje i dalje otvoreno pitanje primene i korišćenja razvijene infrastrukture.
Istraživanje smo predstavili predstavnicima institucija, omladinskim organizacijama i medijima 19. marta u Medija centru u Beogradu. To je ujedno bila i prilika da pokrenemo javnu debatu i diskutujemo o mogućim unapređenjima trenutne situacije na lokalu.
Rezulatate istraživanja pogledajte OVDE.
Analiza ukazuje da i dalje četvrtina opština uopšte ne izdvaja sredstva za programe, edukacije i podršku mladima, odnosno za aktivnosti koje ne sadrže sport i da se sredstva namenjena za Program Razvoj omladine i sporta, većinski troše na sport – čak 96,7%, dok se svega 3,3% izdvaja za sprovođenje omladinske politike.
Vrlo često nije najjasnije na koji način se troše i ova mala sredstva predviđena za sprovođenje omladinske politike. Prema podacima, 25% opština ne opredeljuje sredstva, za preko 21% opština ne postoje javno dostupni podaci a dok preko 25% opština sredstva većinski troše vankonkursno, odnosno na netrasparentan način.
Pozitivno je to što, i pored slabih kapaciteta lokalnih samouprava, ipak preko 28% njih sredstva troše putem javnih konkursa, kao i da postoje opštine koje su prepoznale neformalne grupe kao ciljnu grupu podrške što je veoma važno jer je upravo to najčešća forma udruživanja mladih.
Ipak i dalje se većinski podržavaju projektu vrednosti od 50 do 100 hiljada dinara, što ne obezbeđuje organizovanje dugotrajnijeg i kvalitetnijeg programa i usluga za mlade na lokalnom nivou. Međutim, ohrabruju primeri pojedinih opština koje izdvajaju više sredstava za sprovođenje omladinske politike jasnim definisanjem na koji način se planira realizacija sredstava ili organizovanjem javnih konkursa na transparentan način, uključivanjem nezavisnih eksperata u proces odabira projekata.
Ono što je jako važno da se pruži podrška lokalnim samoupravama da jasno odvoje sredstva namenjena za sport i za omladinsku politiku kao što je urađeno na nacionalnom nivou u okviru Ministarstva omladine i sporta. Uz podršku Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti i Kancelarije za saradnju sa civilnim društvom treba obezbediti punu transparentnost kako budžeta (planova budžeta i završnih računa) tako i javnih poziva organizacijama civilnog društva.
