Nedavno je u kancelariji Službe obračuna plata Zdravstvenog centra u Užicu, uz tortu, sokove i čestitke, obeležena jedna fakultetska diploma. Nesvakidašnja, sa sjajnim prosekom. Stekla ju je, polažući sve u roku, Leposava – Lela Božić, radnica ove službe, i to u (a godine ne krije) 46. godini. U vreme dok ćerku Nataliju sprema na studije u Beogradu.
Lela je diplomirala na kruševačkom Fakultetu za industrijski menadžment sa prosečnom ocenom 9,77. Za dve godine je najpre završila višu poslovnu školu u Užicu, takođe sa prosekom ocena iznad devet, pa je u naredne dve godine položila i ostatak ispita na kruševačkom fakultetu.
I sve to stigla je uprkos silnim obavezama kod kuće i na poslu.
Nije je omela ni zahtevna uloga majke i supruge – ćerka Natalija je upravo upisala studije biologije na Prirodno-matematičkom fakultetu (kao šesta na prijemnom od 260 kandidata), a sin Nemanja je srednjoškolac.
Na putu ka diplomi nije je omelo ni prilično posla na radnom mestu, gde je Lela jedan od najboljih radnika – o primeni novih propisa za obračun plata u zdravstvu zovu je i traže savete kolege iz cele Srbije.
Njena čvrsta volja i rešenost da uspe pokazali su se jačim od svih izazova.
– Nije bilo lako, ne samo zbog mojih godina. Uglavnom sam učila do kasno u noć, kad sve na poslu i kod kuće obavim. Spavala sam samo po tri sata. Četiri godine bila sam u takvom tempu, ali isplatilo se.
Naravno, ništa ne bih uradila da nije bilo ogromne podrške supruga, dece i moje majke Milice, kao i kolega sa posla koji su uvek priskakali u pomoć – kaže za naš list Lela Božić, koja se zaposlila već nakon završene srednje ekonomske škole, 1982. godine, tako da već ima četvrt veka radnog staža.
Mada je uvek bila dobar đak, o ličnom usavršavanju nije mnogo mislila, sve do pre nekoliko godina, kada je njena ćerka upisivala srednju školu.
– Oduvek sam mnogo volela da čitam, pa sam, eto, rešila da taj trud usmerim u pametne stvari. Kućni prihodi su nam osrednji, a deca su odrasla, troškovi njihovog školovanja će biti sve veći.
Na iznenađenje svojih bližnjih, upisala sam višu poslovnu školu. Svega sam imala tri dana za pripremanje prijemnog ispita, pa nisam ušla na budžet.
Presudno je tada bilo to što je Zdravstveni centar, ustanova u kojoj radim, prihvatio da plati troškove tog mog školovanja i počela sam sa učenjem. Stigle su ubrzo i prve desetke, krenulo je bolje nego što sam se nadala, pa su sve sumnje u moje uspehe razvejane – seća se Lela.
U kući porodice Božić bilo je mnogo dana kad su za jednim stolom učili, svako svoje gradivo, majka, ćerka i sin. A Lela je učila zajedno i sa kolegama studentima sa više škole, jednom koleginicom i petoricom mladih momaka kojima su njih dve mnogo pomagale, prosto ih terale da istraju.
Svi zajedno su višu školu uspešno završili, a potom svi diplomirali na istom fakultetu. Sada su ti momci zakoračili u privatni biznis i rešili su Leli da se oduže za pomoć tokom studiranja.
– Želja mi je da se ne zaustavim na postignutom, hoću da upišem master studije na FON-u u Beogradu, ali se javio problem troškova mojeg i Natalijinog studiranja. Zato su mi u pomoć pritekle kolege sa fakulteta, ovih pet mladića, koji su rešili da finansiraju moje master studije. Veoma sam im zahvalna.
I budući da mi učenje i u ovim godinama lako ide, nastaviću i dalje, pa i doktorat, zašto da ne. Ne mislim da sam zakasnila. Kad se hoće, sve se stigne na vreme – uverena je Lela Božić.
Dok smo, zajedno s Lelinim kolegama, u njenoj kancelariji probali tortu, svi odreda hvalili su je kao odličnog radnika.
– Ona je izuzetna u svom poslu, najbolja u ovoj službi. Posebno se ističe veštinom da prati i primenjuje promene propisa, pa celoj službi to objašnjava. Njeni uspesi na studijama za nas nisu iznenađenje – kaže nam Lelina šefica u užičkom Zdravstvenom centru Ranka Mijović.
Izvor: Politika
