Home [njuz] Na ispitima se masovno pada

Na ispitima se masovno pada

180
0

gifs.gifTest iz patološke fiziologije u septembarskom ispitnom roku položilo je samo sedam studenata, a rešavalo ga je 155 akademaca. Prolaznost na ispitu je katastrofalna (manja od pet odsto) jer su pitanja na testu bila nejasna i teška – kažu studenti treće godine Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Studenti kažu da ih pojedini profesori masovno obaraju, muče i omalovažavaju na ispitu, samo se o tome ćuti.
– Ispit iz patofiziologije spremao sam mesec i po dana. Tek u maju ove godine saznali smo da će nam trebati za uslov. Udžbenik za ovaj predmet ima 1.000 strana, zamornu sadržinu i nije menjan godinama…
Predavanja iz istog predmeta su nezanimljiva. Jedan od predavača dođe i pročita unapred pripremljeni tekst. Nema komunikacije sa studentima. Ispada da kako su nas učili, tako smo i spremili ispit – pričaju studenti.

Oni su zbog toga uložili žalbu Katedri za patofiziologiju.
– Žalba je odbijena sa obrazloženjem „da je 20 od 30 pitanja, koliko ih je bilo na testu, zahtevalo elementarno znanje“.
Ali nije tako. Imamo još jednu šansu u oktobru, a svi koji ne uspeju da polože ovaj ispit, gube godinu – kažu studenti medicine.

Bogdan Đuričić, dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu, kaže da je upoznat sa ovim slučajem, ali da u studentskoj priči postoji mnogo netačnosti.
– Zadržaću se na onome što je navedeno u odgovoru na njihovu žalbu. Oni nisu pokazali elementarno znanje. Ovakvi problemi se najčešće javljaju kod studenata koji dugo studiraju.
Veliki broj akademaca položio je ovaj ispit bez ikakvih problema. Imamo uvid kakva je prolaznost kod svih naših profesora i ja, bar za svog mandata, nisam potpisao nijednu suspenziju.
Ukoliko bismo uočili da kod nekog profesora postoji odstupanje od uobičajenih kriterijuma, on bi bio upozoren. Ukoliko se to ne bi zaustavilo, bile bi preduzete i odgovarajuće disciplinske mere – kaže za „Blic“ dekan Đuričić.

Međutim, i studenti završne godine Filološkog fakulteta imaju pritužbe.
– Studenti na ispitu iz savremenog engleskog jezika padaju po deset, petnaest puta. Većini je to poslednji ispit. Deca više ne znaju šta da rade, šta da uče… Ispit im drže tri profesara. Iz Srbije, Engleske i Amerike.
Pitam javno da li je normalno da deca toliko puta padaju – pita majka devojčice koja još nije uspela da položi ovaj ispit.

I Neda Bokan, prodekan za nastavu Univerziteta u Beogradu, slaže se da pojedini profesori imaju jako lošu prolaznost na ispitima, ali da za to kod nas nisu predviđene adekvatne kazne.
– Radno mesto profesora svuda u svetu zavisi od njegovih rezultata. Kod nas još uvek nije tako, ali nadam se da će uskoro biti – kaže profesorka Bokan.

Jedan od načina da se obezbedi transparentnost u radu nastavnika, kaže profesorka Bokan, jesu i ankete koje popunjavaju studenti u kojima ocenjuju rad svojih profesora.
– Dogovor je da se u početku sa rezultatima anketa upoznaju samo nastavnici, a da se u sledećoj etapi ovi rezultati iznesu javno – kaže profesorka Bokan.

Studenti kažu da su za lošu prolaznost najviše krivi profesori koji nisu shvatili suštinu rada po Bolonji.
– Ne postoji profesor koji je u Srbiji izbačen sa posla zbog loše prolaznosti na ispitu. Dekani ponekad govore kako će oni biti suspendovani, ali sistem je tako postavljen da profesori nikada ne odgovaraju za loše rezultate svog rada.
Prema našim podacima sa terena, sadašnja prolaznost na Beogradskom univerzitetu je ispod 15 odsto. Ništa bolji rezultati nisu ni na većini drugih univerziteta u Srbiji.

Problem je što nadležni kamufliraju lošu prolaznost. Oni prolaznost računaju prema broju studenata koji izađu na ispit, umesto prema ukupnom broju akademaca koji su upisali godinu i koji treba da polože ispite.
Bolonja podrazumeva daleko veću angažovanost nastavničkog kadra, a njima to ne odgovara – kaže za „Blic“ Nemanja Stamenčić, koordinator za nastavu i nauku Studentske unije Srbije.

Dalje, kaže Stamenčić, prolaznost je loša jer nije smanjen obim gradiva, sa nama se ne radi tokom cele godine, profesori nas ne motivišu da svoje obaveze završimo u toku semestra i onda je najlakše oboriti nas na ispitu.
– Većina profesora akcenat stavlja samo na završni ispit. Sve su to razlozi loše prolaznosti. Ali i razlog zbog kojeg se menja zakon da bi se izvukli profesori koji ne rade kako treba. Ako se to ne promeni, i sledeće godine će morati da spuštaju kriterijume – kaže Stamenčić.

Analiza prolaznosti na ispitima u januarskom ispitnom roku pokazala je da je samo 16 odsto studenata Univerziteta u Beogradu ispunilo sve svoje obaveze. Junska analiza pokazuje da je situacija nešto bolja, ali da je daleko od evropskih standarda koji predviđaju da bude veća od 80 odsto.
Iako su u Rektorat već stigli junski rezultati sa 12 fakulteta, Neda Bokan kaže da oni ne odražavaju realno stanje, zbog činjenice da većina naših studenata ispite polaže u poslednji čas.

– Ne možemo očekivati da se neke stvari promene preko noći. Ni druge zemlje u našem okruženju, koje su sa reformom počele nekoliko godina pre nas nisu u boljoj situaciji.
Tu prvenstveno mislim na Hrvatsku, gde još nije primenjen princip „godina za godinu“. Svi moramo da se menjamo. I profesori i studenti treba da zaborave na stare navike i počnu ozbiljno da rade – kaže profesorka Bokan.

Zbog loše prolaznosti sniženi kriterijumi

Zbog loše prolaznosti na ispitima u protekloj školskoj godini univerziteti su snizili kriterijume za upis u narednu godinu. Umesto predviđenih 60 (ESPB) bodova, za uslov je potrebno minimalno 40, odnosno 37 poena.

Ova odluka, međutim, nije obavezujuća jer se uspeh studenata razlikuje od fakulteta do fakulteta, pa će pojedine ustanove na kojima je prolaznost velika zadržati gornji prag od 60 ESPB bodova (Arhitektonski fakultet u Beogradu).
Nastavno-naučno veće svakog fakulteta u toku ovog meseca samostalno će odlučivati o broju bodova neophodnih za upis naredne godine, koji ne sme biti manji od 37.

Najbolji rezultati na Arhitekturi i Farmaciji

Najbolju prolaznost za sada imaju studenti Arhitektonskog i Farmaceutskog fakulteta u Beogradu, oko 80 odsto. Oni, ali i njihovi profesori, vredno su radili tokom cele godine.
Prolaznost na ostalim fakultetima je od 20 do 25 odsto.
Naši studenti, nažalost, imaju ružnu naviku da ispite ostavljaju za septembarski i oktobarski rok, pa ćemo konačne rezultate imati tek početkom novembra – kaže za „Blic“ prof. dr Neda Bokan, prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu.

Izvor: Blic