Prenoseći svoje znanje, uglavnom na mlade Sunčica Ćirilović, stručnjak za vrnčanje i ručnu izradu cipela od prirodnog materijala, nekada najbolja radnica vranjske fabrike obuće Koštana pošto je ostala bez posla pokrenula je sopstveni biznis i do sada ovim specifičnim zanatom obučila više od 200 srednjoškolaca i studenata.
Ćirilovićeva za „Politiku” kaže da je šteta za Vranje i Srbiju što je takva fabrika obuće kakva je bila „Koštana” potpuno uništena, a mogla je svoje kvalitetne proizvode da izvozi širom planete.
Ćirilovićeva napominje da je posle poslovnog kraha vranjskih obućara uspela da „pronađe sebe u sopstvenom biznisu”. Do sada je, pružajući usluge mnogim proizvođačima cipela u okruženju, stalno uposlila više od 70 radnika.
– Kad se setim školovanja i obavljanja profesionalne prakse, a zatim zaposlenja u „Koštani” duša me boli. Dnevno sam u smeni presvlačila po 500 pari štikli za ženske cipele, kaže Sunčica koja je u „Koštani” provela više od 20 godina i dodaje da još uvek ne može da shvati da je tako savremena i uspešna fabrika obuće propala i „otišla na doboš”.
Ova energična, odlučna i poslovna žena ne krije da je mnogo neprospavanih noći provela, nakon što je ostala bez posla. Vrnčanje i ručna izrada cipela su joj, kako kaže, „ostali u rukama”. Potražili su je oni koji su znali za njeno znanje i umeće.
Serija od više stotina pari cipela je osvojila ino-tržište. Usledila je nova porudžbina i isporuka, a zatim se rodila ideja da se pokrene sopstveni biznis.
– Odlučila sam da sarađujem sa ozbiljnim i sigurnim partnerima, odnosno, proizvođačima kvalitetne obuće od prirodnih materijala. Prave uslove pružio mi je „Sanč”, jedan od izuzetnih proizvođača čija proizvodnja uglavnom ide na probirljivo inostrano tržište.
S njim sam ušla u poslovne vode i sada dnevno ručno uradim nešto više od 20 pari cipela – veli Sunčica i dodaje da joj posebno zadovoljstvo pričinjava saradnja sa mladima.
– Mnogi studenti ovakvim angažovanjem preko Omladinske zadruge zarađuju za studiranje, a srednjoškolci za školovanje. Sva ova deca mogu da sebi priušte i kupe ono što žele, jer znaju da roditelji koji su ostali bez posla nemaju da im daju ni dinar.
Dosta ih je na Tržištu rada i mesecima nemaju nikakva primanja. Te starije radnike je mnogo teško angažovati jer su oni godinama radili neke druge poslove, a pauzom bez posla od više godina izgubili su radnu naviku – kaže Ćirilovićeva i dodaje da u poslednje vreme najviše angažuje mlade Rome.
– Volim da naučim Rome zanatu, da znaju da rade i zarađuju, nego da moljakaju i prose. Treba videti ta zadovoljna lica kada dođe vreme isplate zarada. Sve je više Roma iz Vranja i okoline koji dolaze i traže, prvo da se obuče, a zatim odmah uzmaju posao da rade, priča Sunčica, a potom pokazuje pisma iz inostranstva.
Poslala su ih „moja deca”, četvoro mladih iz Vranja, koji su posle završenih studija pronašli posao u inostranstvu zahvaljujući vrnčanju. Zato što znaju ručnu izradu cipela pronašli su dobro plaćeni posao u kome su toliko napredovali sa zaradom da sada i ne pomišljaju da nostrifikuju fakultetske diplome.
Ova vredna Vranjanka kaže da joj nije teško da po 12 i više sati provodi sa iglom, koncem i drugim obućarskim alatom praveći ili dorađujući cipele. Vrlo često odlazi po kućama gde obučava one koji žele da se bave ovim poslom.
Radnici koje angažuje su, kako kaže, provereni. Ima poverenja u njih i dosada nije bilo reklamacija na njen rad. Trenutno je angažovala oko 100 radnika jer je u pitanju dobar izvozni posao. Zbog toga ona vrlo rado pomaže porodicama koje imaju malu decu. Organizuje njihovo čuvanje, odvoženje i dovoženje iz vrtića i škole.
Izvor: Politika
