Svi studenti prve godine, koji su na ispitima i predispitnim obavezama sakupili najmanje 37 od maksimalnih 60 bodova, moći će da upišu narednu godinu studija, a svi samofinansirajući koji daju uslov preći će na budžet. Prof. dr Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, kaže da je o ovim olakšicama za studente razgovarao sa ministrom prosvete Zoranom Lončarom.
– Studenti koji su prošle godine upisali fakultet studirali su po novom Zakonu o visokom obrazovanju, koji predviđa da se ispiti daju godinu za godinu. Kada smo videli rezultate prva dva ispitna roka, shvatili smo da to ne možemo da uradimo.
Dogovorili smo se da odobrimo uslovni upis, a svaki student koji stekne minimalno 37 bodova ima pravo da upiše narednu godinu. Fakulteti sami mogu da pomere taj prag na gore ako procene da je prolaznost bolja.
Na primer, na Arhitektonskom fakultete u Beogradu skoro svi studenti su u januaru i aprilu već imali po 37 bodova i oni će najverovatnije za upis naredne godine tražiti svih 60 bodova. Slično je i na umetničkim fakultetima. Ne verujem da će mnogo ostalih fakulteta pomeriti tu granicu od 37 bodova.
Zbog čega su ovako loši rezultati prve generacije koja je studirala po Bolonjskoj deklaraciji?
– Glavni razlog je glomaznost nastavnih programa, tako da studenti ne mogu sve obaveze da završe u predviđenom roku. Trebalo im je vremena da se naviknu na način rada, što znači da sada moraju da sakupljaju poene i da uče tokom cele godine.
To više liči na gimnaziju nego na stari sistem studiranja. Ograničen je broj informacija koje student može da stekne u toku godine. Treba da prilagodimo nastavne planove i programe, a ne da studenti plaćaju cenu tranzicije.
Ovaj uslovni upis ne znači da je u pitanju urušavanje sistema i da je to na uštrb znanja, kao što neki kažu. Naprotiv, programi moraju da budu aktuelni, moderni, da se predaju važne stvari, a nastavnici treba da odrede meru onoga što studenti mogu da urade. Kada smo dali uslov, već smo priznali da to ne mogu svi studenti da postignu, već samo najbolji.
Da li je odluka da svi studenti prve godine koji daju uslov pređu na budžet ustupak studentima lošijeg materijalnog stanja?
– To jeste socijalna kategorija i posledica je teške ekonomske situacije. Znamo da roditelji ne žive dobro, kao ni profesori. Ova odluka je socijalna mera u tranziciji i pomoć je roditeljima i studentima.
To je gest dobre volje države. Analizirali smo sa ministrom ove odluke i došli do zaključka da o njima ne treba da odlučuje Skupština. Poslužili smo se pravnom poštapalicom, jer u Zakonu piše da prelazni period traje dve godine. Postoji dilema da li se radi o dve kalendarske ili dve školske godine. Ako se ide na dve školske godine, onda te stvari iz Zakona ne moraju da se ispoštuju do kraja.
Ove olakšice će važiti za ovu godinu, a za sledeću moramo na vreme tražiti izmene zakona. Skupština Srbije treba da raspravlja i o izjednačavanju zvanja ranije diplomiranih i mastera.
Imate li informaciju kada će poslanici raspravljati o tim izmenama Zakona o visokom obrazovanju?
– Zakonodavni odbor je već doneo odluku da se izjednače prava ranije diplomiranih i mastera, i to sad treba da potvrdi Skupština. Ministar prosvete, koji je u kontaktu sa poslaničkim grupama, veruje da će to biti na jednoj od prvih sednica, ne znamo tačno kada, ali sigurno vrlo brzo.
Druga stvar o kojoj Skupština treba da raspravlja je produženje roka starim studentima da diplomiraju do 2011. godine. Ima dosta studenata kojima je ostalo nekoliko ispita ili diplomski, oni moraju da polažu i puno diferencijalnih ispita, tako da imaju četiri godine da sve to završe. Univerziteti će zajedno sa studentima sastaviti sve predloge izmena Zakona i predati ih poslanicima.
Kragujevac trgunuo fakultete
Kako je afera „Indeks“ uticala na Univerzitet u Beogradu?
– Hapšenje profesora u Kragujevcu je imalo uticaj na celu zemlju i taj neprijatan događaj je negativno odjeknuo u svetu.
To nije nastalo u poslednjih godinu dana, korupcija dugo već postoji u našem društvu, a možda je baš u prosveti ima i najmanje. Korupcija je prirodna posledica sankcija i ratova, a tako je i funkcionisao bivši sistem i održavao se.
Teško je to odjednom iskoreniti jer ga ima svuda. Posle događaja u Kragujevcu svi su se zamislili. Do tada su olako shvatali problem korupcije i razmišljali kako to neće kod njih da se desi, nego kod nekog drugog.
Sada su se svi trgli i počeli ozbiljno da razmišljaju o tome, kako nastavnici, tako i institucije.
Izvor: Glas javnosti
