Mladi najlakše nalaze posao u kioscima brze hrane, kafićima i kozmetičkim salonima. Radno vreme im je obično od šest do deset časova, uslovi u kojima rade su teški, a zarade niske, piše PolitikaSve veći broj mladih posle završene srednje škole želi da radi. Većina hoće što pre da se osamostali,
neki da sopstvenom zaradom pomognu tanak kućni budžet, a ima i onih koji žele da zarade za školovanje koje sve više postaje privilegija imućnih.
"Posle završene srednje arhitektonske škole želela sam da upišem arhitekturu, ali roditelji nisu imali dovoljno novca da mi plate studiranje. Zato sam odlučila da radim da bih sledeće godine mogla da upišem fakultet", priča devetnestogodišnja devojka V. R. iz Beograda.
"Kupila sam 'Oglase' i počela da okrećem brojeve telefona. O poslu u struci i ne razmišljam jer znam da bih morala dugo da čekam, a želim odmah da počnem da radim. Prihvatila sam posao radnice za pripremu hrane u jednom kiosku koji ima veliki promet.
Radno vreme je osmočasovno. Radi se non-stop, u tri smene. Plata će mi biti 25.000 dinara, ali mogu da zaradim i više jer se dobija bakšiš. Posao nije toliko težak, ali jesu uslovi. Vrućina je nepodnošljiva, radi se i noću, sve vreme se stoji. Ne znam dokle ću…", žali se devojka.
Zato i ne čudi što na mnogim kioscima brze hrane stalno stoji natpis "potrebna radnica".
Nadaleko poznati beogradski kafići i ovog leta stalno su puni. Zato je potrebno i više radnika u šanku, konobara, nabavljača…
Pored relativno dobre zarade, mladima je posao u kafiću privlačan jer su uglavnom u okruženju vršnjaka, a i, rečeno njihovim žargonom, stalno se nešto dešava.
"Prilikom prijema obraćamo pažnju i na ličnost. Gledamo kako se ko ponaša, kakav je u ophođenju sa gostima i kolegama, da li je brz i spretan, a, naravno, bitan je i izgled. Gosti, po pravilu, više vole da ih usluži lepa osoba.
Posao u kafiću nije lak, posebno kada je gužva, a ponekad i gosti mogu da budu naporni i neprijatni. Mlade bez iskustva obično primamo na probni rad do mesec dana i, ako odgovaraju, posle tog perioda ih zapošljavamo.
Da budem iskren, ne prijavljujemo sve radnike. Najviše je onih koji žele da rade samo preko leta jer ih na jesen očekuju studentske obaveze. Radno vreme šankera i konobara traje šest časova, a dnevna zarada iznosi 600 dinara plus bakšiš ", priča menadžer jednog beogradskog kafića.
Frizerski i kozmetički saloni su, takođe, mesta gde ima više posla za mlade. Dobar izgled danas je za mnoge bitan uslov i zato su spremni da odvoje i vreme i novac za tretman lica, frizuru, manikir i pedikir, masažu ili vežbe u teretani.
Mladi vole da rade u salonima i teretanama, ali za taj posao treba i stručnost. Za masažu je, pored veštih ruku, potrebno i znanje. Isto je i sa frizerskim poslovima.
"Kad primam radnike vodim računa o školskoj spremi. Ne može neko ko je, na primer, završio srednju mašinsku školu da bude frizer iako je, možda, talentovan. Radnike prijavljujem tek ako se dokažu na poslu. Pod tim podrazumevam stručnost, vrednoću, odgovornost i, naravno, poštenje", ističe vlasnica kozmetičkog salona u centru prestonice.
Treba imati poverenja u onoga kome ste dali posao. Što se tiče zarade, ona je po dogovoru i u zavisnosti od prometa. Ne zarađuju svi isto. Bolji radnici primaju i bolje plate. Porezi su visoki i ne mogu da prijavim sve koji rade.
"Ni posao ne ide uvek najbolje. Prijavljujem one koji su mi najpotrebniji, za koje znam da mogu odmah da nađu posao kod konkurencije", kaže ona.
Nažalost, dešava se i da privatnici koriste to što ima puno nezaposlenih pa prime radnike, a kad dođe vreme da im isplate zarade kažu da nisu zadovoljni njihovim učinkom, daju im otkaze, onda prime druge kojima takođe ne plaćaju. Naravno, za nesavesne poslodavce predviđene su kazne, ali se neki, ipak, upuštaju u rizik.
Mladima preostaje da rade tamo gde ih hoće i da čekaju povoljan trenutak da dođu do boljeg radnog mesta. Kod nas se do njega često dolazi preko veze, dok je u zemljama sa visokim standardom pored znanja bitna i dobra preporuka.
Izvor: Mondo
