UK Parobrod, 4. marta 2016. godine
„Na ovaj put krećeš sa bezbroj pitanja. Stalno imaš osećaj neizvesnosti, nesigurnosti i straha. Imaš mnogo planova koji se možda i ostvare. Zamišljaš kakav život može da bude. I nadaš se nekom boljem životu.“ Kad smo pitani a ne ispitivani – priručnik za konsultacije sa decom u pokretu
Inicijativa za izvođenjem projekta “Reformа sistemа socijаlne zаštite po meri detetа” koju u partnerstvu izvode NVO Atina, Save the children i Grupa 484 motivisana je namerom da se u deci u pokretu u Republici Srbiji omogući ostvarivanje pristupa adekvatnim uslugama sistema socijalne zaštite zasnovanog na pravima deteta.
Odrednica „deca u pokretu”, iako novijeg datuma, podrazumeva poznati fenomen dece koja migriraju, a koja su prilikom tih migracija izložena posebnim rizicima. To su “deca koja iz različitih razloga, dobrovoljno ili prisilno, u okviru zemlje ili između zemalja, sa ili bez roditelja ili staratelja migriraju, i koju pokret čini potencijalno izloženim rizicima od neadekvatne brige, ekonomske i seksualne eksploatacije, zlostavljanja, zanemarivanja i nasilja”.
Definicija Save the Children imenuje i grupe dece u pokretu: izbeglice, interno raseljenu decu, tražioce azila, žrtve trgovine ljudima, decu uključenu u život i/ili rad na ulici, povratnike iz procesa readmisije. Iako su deca iz svih grupa dece u pokretu izložena različitim rizicima i ranjiva, nisu na isti način tretirana u sistemu zaštite u Srbiji, niti su kao posebna grupa prepoznata od strane praktičara, stručnjaka i donosilaca odluka. Specifičan nedostatak kapaciteta se primećuje u oblasti kreiranja efikasnih programa i usluga za zadovoljavanje potreba dece u pokretu. Ovo dovodi do dramatičnih oblika kršenja dečijih prava, a decu izlaže dodatnim rizicima od nasilja, eksploatacije i iskorišćavanja. Nedostatak znanja i dokumentovanih iskustava o ovoj grupi dece i neusaglašenost praksi koje se na njih odnose bili su povod za istraživanje koje predstavlja prvi pokušaj operacionalizacije odrednice “deca u pokretu” i kontekstualizacije ovog fenomena u Srbiji.
Sa aktuelnom izbegličkom krizom i porastom broja dece u pokretu, naročito iz izbegličke populacije kao i narastajućim preprekama za određivanje njihovog najboljeg interesa, neophodno je otvaranje šire debate na ovu temu. U tom smislu, rasprava na temu Naboljeg interesa deteta neophodan je korak i usmerenje za dalje unapređenje položaja dece u pokretu u Srbiji. Prema podacima koje je izneo Evropol, najmanje 10.000 dece izbeglica bez pratnje roditelja, nestalo je nakon što su stigli u Evropu.
Pravo na najbolji interes deteta predstavlja jedan od ključnih principa Konvencije o pravima deteta koji ističe obavezu države da obezbedi da svi postupci koji se tiču deteta budu u njegovom najboljem interesu, bez obzira na to da li ih preduzimaju institucije i organizacije socijalnog staranja, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Određivanje najboljeg interesa deteta zahteva sveobuhvatnu analizu situacije i okolnosti u kojima se dete nalazi, pri čemu je neophodno uvažiti perspektivu deteta. Pitanje određivanja najboljeg interesa dece u pokretu posebno je osetljivo i kompleksno. Deca u pokretu, Položaj i programi podrške i zaštite Dece u pokreti u Republici Srbiji.
Na okruglom stolu profesionalci iz oblasti zaštite dečijih prava adresirali su osnovne prepreke i kroz svoja iskustvima u radu sa ovom decom dali preporuke za unapređenje njihovog položaja; takođe su kroz metodologiju konsulatacija sa decom i specijalnim metodama koje je se koristieu radu sa posebno osetljivim kategorijama dece dali novu prizmu u radu, kako bi se svoj deci u pokretu omogućio bolji položaj i lakši pristup i ostvarivanje prava. Posebno je važno naglasiti ulogu sistema socijalne zaštite i kako on primenjuje princip najboljeg interesa deteta.