Uprkos činjenici da problematika ljudskih i manjinskih prava postaje sve popularnija kako u svetskom, tako i domaćem javnom diskursu, mladi studenti aktivisti u Srbiji – a među njima prvenstveno pravnici i politikolozi – i dalje prečesto ostaju uskraćeni za čitav dijapazon praktičnih znanja i sticanja savremene, pragmatične edukacije kada je ova goruća tema u pitanju.
Kroz čitav tok svog formalnog obrazovanja, našim studentima se retko kada pruža prilika da se kroz seminare, neformalnu vršnjačku edukaciju i neposrednu komunikaciju sa ugroženim grupama direktno poistovete sa svakodnevnim problemima ugroženih manjina. Umesto da se podstiče razvijanje jedne osvesćene, lične empatije, studenti nažalost i dalje većinu saznanja o ljudskim i manjinskim pravima stiču u univerzitetskom vakuumu. U takvim okolnostima, prirodno je da i sve probleme sa kojima se na taj nacin upoznaju, studenti mogu da artikulišu isključivo na jedan apstraktan, ‘knjiški’, depersonalizovan način.
Nadomeštanje ovih i sličnih falinki tradicionalnog obrazovnog sistema jedan je od osnovnih ciljeva niza domaćih nevladinih organizacija, posvećenih izučavanju i promovisanju problema ljudskih i manjinskih prava. Pored alarmiranja javnosti o učestalim i značajnim povredama ustavom zagarantovanih prava socijalno ugroženih grupa, ove NVO omogućavaju studentima da, putem javnih skupova, seminara i nekonvencionalnih metoda i tehnika prošire svoje teorijsko, kao i da (verovatno po prvi put tokom studiranja) steknu praktično znanje o kompleksnom pravnom statusu manjina. Takve organizacije mogu biti od izuzetnog značaja za profesionalni napredak mladih pravnika i politikologa tokom studiranja, te je za njih značajno pomenuti novi projekat Omladinskog odbora za obrazovanje, osnovan upravo sa tim ciljem.
Omladinski odbor za obrazovanje (Institut za Evropske poslove) ove godine je pokrenuo pilot projekat Branitelji i braniteljke manjinskih prava u Srbiji, uz podršku organizacije Civil Rights Defenders, sa idejom da se svaka sledeća sezona projekta odrzava u drugom gradu. Učesnici programa su prevashodno studenti i diplomci politickih nauka i prava, dok je osnovni cilj seminara upravo sticanje praktičnog znanja o različitim domaćim manjinskim grupama i njihovim raznorodnim pravnim i socioekonomskim problemima.
Pored opšteg upoznavanja sa predmetom ljudskih prava, studenti tokom seminara dobijaju priliku i da se bliže upoznaju sa društvenim i legislativnim nevoljama sa kojima se susreću LGBT zajednica, romska populacija kao i različite verske i nacionalne manjine. Učesnicima je ovom prilikom omogućeno i neposredno upoznavanje sa radom državnih institucija. Za vreme održavanja ovogodišnjeg seminara u Novom Sadu, participanti su imali retko pruženu priliku da razgovaraju sa pokrajinskom ombudsmankom o raznovrsnim izazovima koje nameće njena pozicija, kao i da razmene iskustva sa sudijama Osnovnog suda u Novom Sadu.
Obzirom da je cilj projekta upravo direktno sučeljavanje učesnika sa problemima manjinskih grupa u Srbiji, fokus organizatora prilikom izbora učesnika, pored njihove biografije, motiva i fakultetskih uspeha bila je i njihova nacionalnost. Tako okupljajući studente prava i politickih nauka različitog porekla, i sami učesnici projekta predstavaljali su mikrokosmos srpskog društva i odnosa prema pravima manjina. Studenti su kroz čitav tok projekta identifikovali specifične vidove diskriminacije sa kojima se njihove manjinske grupe svakodnevno suočavaju, kao i razvijali proaktivne načine da se tim problemima ubuduće pristupi. Prilikom posete skupštini AP Vojvodine, svi participanti su dobili priliku i da se iz prve ruke upoznaju sa stanjem nacionalnih manjina u Vojvodini, i saznaju na koje tačno načine lokalni organi vlasti obezbeđuju funkcionisanje ove izrazito multikulturne sredine.
Kako su u svom pristupu problemu ljudskih prava nevladine organizacije daleko manje ograničene u vidu tehnike i predmeta u odnosu na uobičajenu fakultetsku nastavu, jasan je značaj koji mogu imati na ambiciozne pravnike i politikologe. Na kraju dana, u ne tako dalekoj buducnosti upravo će se od ovih mladih aktivista očekivati da budu prva linija odbrane diskriminisanih grupa u Srbiji, te bi trebalo da bude prirodna tendencija univerziteta da relevantna znanja i metodologiju NVO pokušaju inkorporirati i u svoj kurikulum.
Jedna takva uspešna inicijativa Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu je svakako Pravna klinika za izbegličko pravo i pravo azilanata, koju već duži niz godina fakultet organizuje u saradnji sa kancelarijom UNHCR-a u Beogradu. Iako je učestvovanje na Klinici na pre svega na dobrovoljnoj bazi, među studentima svake godine vlada interesovanje za ovaj dvosemestralni program, čiju nastavu uporedo sa predavačima sa Pravnog fakulteta obavljaju i stručnjaci iz UNHCR kao i drugih relevantnih nevladinih organizacija. Nakon savladavanja teorijskih osnova, studentima je organizovan praktični rad u domaćim NVO koje se bave upravo pravnom zaštitom tražilaca azila, izbeglica kao i interno raseljenih lica. Program takodje predviđa posetu UNHCR-u, Centrima za azil, Kancelariji za azil kao i drugih relevantnih instititucija.
Autorke teksta: Alisa Jevtović i Jasmina Usainović
