pitanje:
Imam veliki problem. Sa deckom sam 2 godine, medjutim on je sada upisao fakultet i deli nas oko 200 km, i jako retko se vidjamo sto meni zaista pretstavlja problem…stalno placem, bez volje za icim…jako mi nedostaje..i resila sam ovde da potrazim pomoc. Molim vas za neki savet, kako da najlakse “prezivim” ovo..
odgovor:
Poštovana, iz tvog pisma sam razumeo da tuguješ zbog odvajanja od dečka sa kojim si u vezi dve godine, jer zbog njegovog preseljenja u drugi grad radi studija, ne možete više da se viđate onoliko često kao tokom prethodne dve godine. Pišeš i da se jako retko viđate. Nejasno je da li je retko viđanje samo zbog toga što vas, kako kažeš deli 200 km (to je 2-3 sata vožnje autobusom, što znači da biste mogli da se viđate svakog vikenda a nekad i tokom radne nedelje) ili postoje i drugi razlozi zbog kojih ste ti i tvoj dečko proredili viđanje (kao na primer da tvoj dečko ima sve manje vremena za tebe zbog obaveza prema studijama, a možda je s ozbirom na to da živi u novom mestu i susreće nove ljude, počeo i da razmišlja o postepenom prekidu vaše veze). Iz tvog pisma je nejasno i kakav je tvoj status, u smislu da li ideš u srednju školu i koji razred, ili pak i ti nešto studiraš; kao i da li nešto činiš sa ciljem da se sa dečkom viđaš češće ili se pak pasivno prepuštaš događajima. Bilo kako bilo, utiska sam da ti predstoji period suočavanja sa realnošću tvog sadašnjeg odnosa sa dečkom, onakvom kakva ona jeste. Tuga, plakanje i sniženje raspoloženja su sastavni deo suočavanja sa prekidom ili procesom prekidanja emotivne veze u koju si bila uložila određene aspekte sebe, i takva osećanja i stanja su potpuno OK i očekivana. Naravno, možda ovo sada i nije process postepenog prekidanja vaše veze, nego samo trenutna epizoda. Šta je u pitanju, najbolje ti znaš, ili barem možeš da saznaš kroz razgovore sa svojim dečkom i pažljivo i hrabro posmatranje njegovog ponašanja i eventualnih promena u njegovom ponašanju. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.
