Procedura predviđa da se organizatori prvo prijave Ministarstvu rada, sačine ugovor sa svakim volonterom pojedinačno, izdaju potvrdu o volontiranju, volontersku knjižicu, vode evidenciju, pišu izveštaje i osiguraju volonteru bezbednost i zdravlje
Iako ne postoje precizni podaci o broju volontera u Srbiji, volontiranje je veoma prisutno u gotovo svim sferama društva. Ključni događaj koji je inicirao usvajanje Zakona o volontiranju bila je Univerzijada 2009. godine na kojoj je učestvovalo više od 11.000 volontera. Univerzijada je odavno prošla, a država je Zakon o volontiranju usvojila tek prošle godine.
Namera Ministarstva za rad bila je da zaštiti volontere od zloupotreba organizatora, ali organizatori nisu zadovoljni i veruju da ih je novi zakon opteretio brojnim procedurama i dodatnim troškovima. Kako je utvrđeno zakonom, volontiranje se promoviše kao aktivnost od interesa za Srbiju, odnosno od javnog interesa kojom se doprinosi aktivnom uključivanju građana u društvene procese i razvoju humanijeg i ravnopravnijeg demokratskog društva jednakih mogućnosti, kao i poboljšanju kvaliteta života građana. Najbolji primer za to je volonterska akcija čišćenja korita reke, koju oni obave dobrovoljno i bez nadoknade, čime država uštedi i do 10.000 evra koliko bi morala da izdvoji i angažuje radnu snagu da za dnevnice obavi taj isti posao.
“Taj zakon je donet da promoviše volontiranje, a to se nije desilo. On za udruženja predviđa mnogo administrativnih troškova. Osim toga, cela procedura je takva da predviđa: prijavu Ministarstvu rada da organizujemo volontiranje, ugovor sa svakim volonterom pojedinačno, izdavanje potvrde da je volontirao, osiguranje za bezbednost i zdravlje“, navodi Jelena Ožegović iz Građanskih inicijativa Srbije.
Osvrnula se i na kazne za organizatore volontiranja koje se kreću od 100.000 do 500.000 dinara.
Njen kolega Marko Stojanović iz iste organizacije kaže da su u inicijativama zajedno sa Evropskim centrom za neprofitno pravo nedavno objavili knjižicu „Vodič kroz Zakon o volontiranju“, kako bi omogućili svima koji rade sa volonterima da lakše primenjuju zakon. Različitim predlozima i rešenjima vodič pomaže organizatorima volontiranja da nastave da obavljaju volonterske aktivnosti bez nepotrebnih troškova, koji mogu nastati zbog pogrešnog razumevanja i primene delova zakona.
Stojanović čak misli da će organizovanje volontiranja od sada biti nemoguć posao.
„Ovaj zakon će uništiti volontiranje u Srbiji jer predviđa mnogo obaveza za organizatore volontiranja, dosta vremena, rada i para. Restriktivan je zbog straha zakonopisca od zloupotreba u radnom odnosu, a pri tom u Zakonu o radu već postoji institut volontiranja na radnom mestu koji je najveći izvor zloupotreba i rada na crno“, tvrdi Stojanović.
On je podsetio na to da je ovo Međunarodna godina volontera prema kalendaru Ujedinjenih nacija, kada treba promovisati volontiranje, a ne urušavati ga.
ČETIRI KORAKA DO ODRŽIVOG VOLONTIRANJA U UDRUŽENJIMA
Uvođenjem nove kategorije članstva (počasni ili pridruženi članovi) udruženje može da nastavi sa organizovanjem volontiranja, bez obaveze da primenjuje odredbe zakona, imajući u vidu da se zakon ne primenjuje na volonterske aktivnosti članova udruženja. Neophodno je preduzeti sledeće korake:
1. Na sednici skupštine udruženja usvojiti izmene statuta kojima se uvodi institut počasnih/pridruženih članova – ukoliko takav institut već nije regulisan statutom udruženja
2. Podneti zahtev Agenciji za privredne registre za izmenu statuta
3. Napraviti evidenciju/registar počasnih/pridruženih članova
4. Upisati volontere pre početka konkretnih volonterskih aktivnosti u evidenciju počasnih/pridruženih članova.
Vodič kroz Zakon o volontiranju
ŠTA KAŽU VOLONTERI
Iako je svrha donošenja pomenutog zakona bila da prvenstveno zaštiti volontere, ni oni ne osećaju da je zakon bez ograničenja. Pojedine stavke ne idu im u prilog.
„Ugovor koji potpisujemo sa organizatorima je ograničavajući u tom smislu što volonter ne može da prekine volontiranje kad nađe nešto drugo. To je jedno ozbiljno ograničenje zato što se kosi sa suštinom volontiranja koja je u dobrovoljnosti“, smatra volonter Mihajlo Stevanović (20) iz Beograda.
Drugo, što po njemu nije dobro regulisano jesu volonterske knjižice za svakog volontera posebno, kao nepotrebni i dodatni trošak. Treće, zakon ne pruža mnogo šansi onima koji su osuđivani i u procesu socijalne rehabilitacije, jer je jedan od uslova da volonter nije krivično osuđivan. Stevanović misli da je upravo volontiranje jedan od načina da se osuđenici što efikasnije dokažu u društvu.
„Ovaj zakon će uništiti volontiranje u Srbiji jer predviđa mnogo obaveza za organizatore volontiranja, dosta vremena, rada i para. Restriktivan je zbog straha zakonopisca od zloupotreba u radnom odnosu, a pri tom u Zakonu o radu već postoji institut volontiranja na radnom mestu koji je najveći izvor zloupotreba i rada na crno“
Marko Stojanović
Međutim, po njemu zakon ima i dobrih strana u delu gde stoji da ”volonter može biti domaće ili strano fizičko lice, a organizator volontiranja može biti pravno lice čiji osnovni cilj nije sticanje dobiti. Izuzetno to može biti privredno društvo i javno preduzeće”.
„Sada su i korisnici i volonteri zaštićeniji. Pored toga, sada i preduzeća mogu da budu organizatori volontiranja, čime se podstiče njihova društvena odgovornost. To je nekako i logično, pa me čudi što nisu mogla ranije da se bave organizovanjem volontiranja“, kaže Stevanović.
EVIDENCIJA
U Ministarstvu rada ne raspolažu podacima o broju volontera, ali su ubeđeni da će im ovakav zakon omogućiti bolji uvid u volontiranje u Srbiji jer ima indicija da je njihov broj povećan. Stav nadležnih je da je zakon pisan za dobrobit i jednih i drugih.
„Cilj je bio da se volontiranje odvoji od rada i na taj način zaštite volonteri, kao i da volontiranje bude u svrhu volontiranja kao što je u svetu – pružanje usluge za opšte dobro bez naknade“, ističe Snežana Bogdanović, šefica odseka u Sektoru za rad Ministarstva rada i socijalne politike.
Ona se pozvala na prisustvo predstavnika raznih organizacija kada je pisan zakon, zbog čega misli da nisu ugroženi njihovi interesi.
„Cilj je bio da se volontiranje odvoji od rada i na taj način zaštite volonteri, kao i da volontiranje bude u svrhu volontiranja kao što je u svetu – pružanje usluge za opšte dobro bez naknade“
Snežana Bogdanović
„Nema tu nikakvih posebnih procedura, osim za privredna društva kod kojih je potrebna saglasnost Ministarstva rada. Ostala udruženja treba jednom godišnje da se evidentiraju, ali to je laki obrazac koji će nam omogućiti bolji uvid u to, recimo u kojim oblastima se najviše volontira, koje starosne grupe najčešće volontiraju, koji pol, ko najčešće organizuje volontiranje….“, objašnjava Bogdanovićeva.
Iako domaće institucije nemaju podatke, rezultati globalne studije “Glas ljudi”, sprovedene u 56 zemalja, pokazali su da je Srbija na 45 mestu svetske liste, a na drugom u regionu po broju volontera, sa 16 odsto ispitanika koji su u proteklih 12 meseci radili za neku neprofitnu organizaciju bez nadoknade ili plate. Istraživanje u kojem je ispitano 60.000 ljudi, a koje objavljuje „Medijum galup”, pokazalo je da je Bosna i Hercegovina sa 22 odsto prva u regionu po broju ljudi koji su se bavili volonterskim radom.
Izvor: Akter
