Studenti koji ne studiraju po “Bolonji“ moraju da završe fakultet do 2014. Nova šansa na fakultetu iz različite oblasti ili na privatnom.
Večitom studiranju u Srbiji je odzvonilo. Studenti koji ne spadaju u bolonjske generacije, upisani na studije pre 2006. godine, imaju rok da diplomiraju do kraja školske 2013/2014.
Godinu dana više za sticanje titule akademskog građanina imaće budući lekari koji studije medicine moraju da okončaju do školske 2014/2015. godine.
U suprotnom, oni koji studiraju po starim nastavnim programima gube pravo za dalje školovanje na matičnom fakultetu.
Prvobitni rok za završetak studija “večitima” bio je do 30. septembra 2012, ali je izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju produžen. Ukoliko ne iskoriste “poslednju šansu” stari akademci moraće da potraže sreću na nekom drugom fakultetu ili da dignu ruke od daljeg studiranja.
Studenti koji studiraju po „Bolonji“ imaju na raspolaganju dupli broj godina u odnosu na trajanje studija za završetak fakulteta. To znači da ako studije traju četiri godine, moraju diplomirati za osam, jer u suprotnome se moraju ispisati.
“Studenti koji u ovom roku ne završe studije, moraće da se ispišu sa matičnog fakulteta i da se upišu na neki drugi, ali ne iz iste oblasti“, objašnjava prof. dr Sima Avramović, predsednik Saveta Univerziteta u Beogradu.
“Mogu da traže da im se priznaju ispiti, ali ako konkurišu za upis na neki drugi fakultet neće moći da studiraju na budžetu, već samo sami da plaćaju studije“.
Kako objašnjava sagovornik lista, ako neko nije uspeo za osam ili više godina da završi fakultet, jasno je da nije za studije koje je upisao. U Evropi su mnogo rigoroznija pravila, pa ima fakulteta gde studenti koji iz trećeg puta ne polože ispit, moraju da se ispišu, bez obzira na kojoj godini studija se nalaze. Nešto slično, ali ne tako rigorozno, će se ubuduće primenjivati kod nas.
“Student koji, recimo, ne završi prava u Beogradu u predviđenom roku, neće moći da se upiše na državni pravni fakultet u nekom drugom gradu. Sigurno je da će se oni sa priznatim ispitima iz državnih škola upisivati na privatne fakultete. Oni mogu da započnu nove studije na, recimo, elektrotehnici, i probaju da postanu inženjeri, ali samo kao samofinansirajući akademci“, kaže Avramović.
Tačnih podataka koliko ima “večitih studenata” nema, ali prema nekim nezvaničnim procenama reč je o više od 20.000 akademaca. Na Univerzitetu u Beogradu, prema zvaničnoj evidenciji Rektorata, ima 12.354 studenta kojima je istekao apsloventski staž.
Od tog broja je 2.726 akademaca kojima je do kraja studija ostalo do tri nepoložena ispita. Među njima je 1.191 student sa tri nepoložena ispita, 813 sa dva i 722 njih kojih od diplome deli samo jedan ispit.
Izvor: B92
