Iako su mladi u Vojvodini slavili ukidanje viza od 19. decembra prošle godine, do danas je malo onih kojima je vizna liberalizacija omogućila putovanje u inostranstvo. Jedini razlog je besparica, a neki tvrde da imaju problem i sa roditeljima koji ne odobravaju njihove želje i potrebe.
Subotička srednjoškolka Nina Petrović nikada nije bila u inostranstvu, a na put ide jednom godišnje do Niša u posetu rodbini.
– Većina roditelja ne može da ispuni želje svoje dece kada su u pitanju putovanja. Do sada sam zahvaljujući ekskurzijama u osnovnoj školi obišla pojedine delove Srbije, a nadam se da će mi srednja škola omogućiti put u inostranstvo. Rečeno nam je da ukoliko budemo primeran razred, možemo očekivati ekskurziju u neku stranu zemlju već posle drugog razreda – kaže Petrovićeva.
Od svih zemalja u Evropi mlada Subotičanka Tamara Jaramazović jedino je posetila Crnu Goru. Kaže da bi volela da ima mogućnost putovanja sa društvom, ali da zasada može samo da mašta o tome.
– Samo zahvaljujući osnovnoj školi imala sam mogućnost putovanja po Srbiji. Volela bih da putujem u strane zemlje i upoznam kulture drugih naroda, ali bi u takvu avanturu jedino pošla sa svojim društvom – kaže Jaramazovićeva.
Zbog velikog broja mladih koji nikada nisu prešli državnu granicu čak ni sa Mađarskom, nevladina organizacija „Omladinski eko-život“ pokrenula je projekat u kome pruža informacije kako sa malo novca obići evropske metropole. Njihova dosadašnja iskustva pokazuje da zainteresovanih ima, mada je od ukupnog broja Subotičana svega 20 odsto aktivno putovalo.
Sanjaju putovanja, ali nemaju novca: Slavica Kerezović, Nevenka Đaković i Gordana Jovanović
– Uvek preporučujemo putovanje u grupi jer je bezbednije, a troškovi se smanjuju. Noćenje u hostelima staje oko 10 evra, a zahvaljujući svetskom pokretu „Kauč surfing“, mladi mogu povremeno ugostiti nekoga iz inostranstva i zauzvrat dobiti besplatan smeštaj u domu svoga gosta – kažu u Info centru.
Među novosadskim studentima sve popularnije su studentske razmene uz pomoć kojih dobijaju šansu za nova iskustva i jednogodišnji boravak u inostranstvu, a redovno se odlučuju i na petomesečni rad u Americi. Statistika govori da je oko 20 odsto mladih Novosađana koji su makar jednom izašli van granica zemlje to učinilo zahvaljujući srednjoškolskim ekskurzijama. Novosadski univerzitet učestvuje u projektu „Campus Europae“, od 2004. godine na ovaj način godinu dana u Evropi provelo je 65 studenata.
Studentkinja medicine Milka Bajić trenutno boravi u Grifsvaldu u Nemačkoj zahvaljujući programu koji finansira Vlada Vojvodine.
– Postoji jedna organizacija specijalno za studente iz inostranstva koja nam svaki mesec organizuje posete turističkih destinacija Nemačke, zatim druženja, bioskopske večeri, večeri društvenih igara, zajedničke obilaske muzeja i pozorišta i mnogo toga. Zahvaljujući njima upoznali smo Nemačku skoro kao svoju zemlju – oduševljena je Milka Bajić i dodaje da je upoznati ljude iz svih krajeva sveta, njihove tradicije i običaje neprocenjivo iskustvo.
Mladi Novosađani kažu da dosta putuju, ali svako od njih zna makar desetak mladih koji što zbog novca, što zbog nedostatka inicijative nikada nisu bili u inostranstvu.
– U inostranstvu sam do sada bio samo jednom i to na ekskurziji u Prag. Kad sam krenuo na fakultet, počeo sam da primam stipendiju i da radim vikendima, pa sam uspeo da skupim novac za ovo putovanje. Na more sam išao samo jednom u Crnu Goru, a većina mojih drugara iz škole nikada nije bila u inostranstvu – kaže mladi Novosađanin Filip Lekić.
Iako se u blizini Sombora nalaze granice sa Mađarskom i Hrvatskom, to zasad ne utiče da mladi više putuju u inostranstvo, pa ni ono najbliže. Većina, naročito mlađih generacija, nikada nije ni bila u inostranstvu.
– Kada su ukinuli vize, napravila sam biometrijski pasoš, čisto psihološki, imaš pasoš i možeš da putuješ gde hoćeš. U stvari, ne možeš nigde jer nemaš načina da to platiš. Ja sam student, majka mi je dobila otkaz u firmi koja je propala, otac prima malu i neredovnu platu, pa kako da finansiram neki put u inostranstvo – kaže Gordana Jovanović.
Ako se izuzmu Crna Gora, Hrvatska ili Bosna, većina mladih nikada nije ni bila u inostranstvu.
– Nisam napravila novi pasoš, ali i do sada nisam priliku da putujem u inostranstvo. Volela bih negde da otputujem, nije bitno koja je to zemlja, važno da je lepo – kaže srednjoškolka Slavica Kerezović.
Njena drugarica Nevenka Đaković ima biometrijski pasoš, ali takođe nije nigde putovala.
– Od kada nisu potrebne vize, nekoliko puta sam išla do najbliže Baje u Mađarskoj i to isključio da bih u tržnim centrima kupila ono što je tamo jeftinije. Svi mi sanjamo neka lepa putovanja u Italiju, Španiju, Pariz, ali za to nemamo novca – kaže Maja Vučković.
Bosna jedino inostranstvo
– Jedino inostranstvo gde sam bila je Bosna. Želja mi je da odem u Grčku ili Španiju – kaže Đakovićeva.
Jelena Stojčević kaže da je do sada bila jedino u Bosni i Hrvatskoj, ali da želi da vidi Italiju, Španiju, Portugaliju. Finansije su glavni razlog zašto mladi ne putuju, a oni malobrojni koji imaju mogućnosti da priušte inostranstvo biraju najjeftinije varijante.
Izvor:Blic
