Raspodela mesta po beogradskim studentskim domovima je završena i većina studenata se uselila u „svoju“ sobu. Međutim, neki od njih neće tamo i ostati već će svoje mesto prodati kolegi, jednom od 2.500 studenata, koji su ostali „ispod crte“. Kako bi stali na put dugogodišnjoj preprodaji domskih mesta, iz Studentskog centra Beograd najavljuju češće i rigoroznije nenajavljene kontrole.
Trgovina mestima u studentskim domovima je uveliko razrađen „biznis“. Oni koji prodaju svoje mesto kao i oni koji žele da „kupe“ krevet u određenom domu, svoj oglas sa kontakt telefonom lepe po banderama u blizini fakulteta i domova dok oni „sofisticirani“ ostavljaju oglase u novinama. Osim kupaca i prodavaca, ponude ostavljaju i oni koji žele da zamene dom koji im je dodeljen. Tako, ispred Mašinskog fakulteta „stoji“ oglas izvesnog Marka koji „kupuje mesto u SD „Karaburma“ po ceni koju dogovore“, a odmah ispod je oglas “Menjam „Studenjak 2“ za Patris“. Osim putem oglasa, mesta se preprodaju i menjaju „po preporuci“.
– Proces je vrlo jednostavan. Iako živi recimo kod rođaka ili ima svoj stan, student se prijavi za dom, jer ima dobar prosek na osnovu kojeg će dobiti mesto u nekom od traženijih domova. Dobijeno mesto potom proda onom „ispod crte“. Ili obrnuto, onaj ko je „ispod crte“, zamoli bolje plasiranog da konkuriše za dom, iako to nije imao u planu, i da mu posle proda mesto. „Kupac“ i „prodavac“ se posle sastaju jednom mesečno kad treba platiti stanarinu, jer poslednjih godina to mora da radi lično onaj na koga se vodi krevet – objašnjava Miloš S., sada diplomirani inženjer, koji je i sam tokom studiranja od prodaje dva mesta zaradio 550 evra. U celoj priči, dodaje Miloš, najbitnije je da poznajete nekog iz obezbeđenja koji će propuštati „ilegalca“ „i onda nema greške“.
Od 11 domova u Beogradu, među studentima su najtraženiji “Lola”, “Vera 1” i prva dva bloka u “Studenjaku” kao i A blok u “4. aprilu”. Mesečna stanarina u domu košta u proseku 1.000 dinara dok se cena mesta na “crnom tržištu” kreće od 100 do 500 evra, u zavisnosti od kategorije i broja kreveta u sobi, a najskuplje su takozvane samice. Zamena mesta „izađe“ oko 50 evra. Gledajući sa finansijske strane, studentu se kupovina mesta više isplati od iznajmljivanja stana, što mu jedino preostane posle, za njega neuspele, raspodele.
– Savetujem studentima da se ne igraju, jer ćemo pojačati kotrolu u svim domovima. Već smo je sproveli među brucošima i nema nijednog „ilegalca“. Od sledeće nedelje, naša Komisija će jednom mesečno „upadati“ oko ponoći u sobe starijih studenata. Pri tom, niko neće znati kad se dolazi u koji dom, pa čak ni upravnici domova – ističe Milovan Petrović, direktor Studentskog centra Beograd.
Student – prodavac kojeg uhvate momentalno gubi pravo na dom do kraja studiranja dok kupac malo bolje prolazi.
– U toku prošle godine, od ukupno devet i po hiljada studenata, njih 46 je bilo na prodatim mestima. Pošto ih je bilo malo, napravljen je kompromis, pa su oni prebačeni na ekonomska mesta koja koštaju 9.000 dinara mesečno. Ako ih ove godine bude više, o sankcijama čemo odlučivati „u hodu“- dodaje Petrović.
Dešava se i da se „ilegalac“ sam prijavi da je kupio mesto. I u tom slučaju, „kazna“ mu je samo ekonomska cena. Poseban vid dovijanja studenata je da na kupljeno mesto prijave da su na prenoćištu, što ih po noći košta od 40 do 70 dinara.
Kartica na uvid
Upravnici domova naglašavaju da će obezbeđenje od sada morati da evidentira svaki ulazak u dom odnosno da traži na uvid identifikacionu karticu sa čipom, makar student u toku dana deset puta ušao i izašao iz doma. Više se neće, kako kažu, oslanjati na ono „znam te, ovde si već godinama“.
Izvor:Blic
