Home [njuz] Privatne studije koštaju 6.000 evra godišnje

Privatne studije koštaju 6.000 evra godišnje

104
0

 Studiranje na privatnim fakultetima u Srbiji nije skuplje od studiranja u inostranstvu, ali nije ni jeftino. Glavni kamen spoticanja je činjenica da skoro nijedna diploma srpskih privatnih fakulteta nije a priori priznata u inostranstvu. Dok se studiranje u inostranstvu i te kako isplati, jer, iako je za godinu studija u Evropi ili Americi potrebno izdvojiti najmanje oko 25.000 dolara, diplome tih fakulteta obezbediće vam povraćaj uloženog novca već za godinu dana rada Propratni troškovi

Većina onih koji uspešno završe fakultet u inostranstvu uglavnom vrlo lako nađe dobar posao u nekoj renomiranoj kompaniji i to za inostranu godišnju platu od šest cifara.

Diplome inostranih fakulteta priznate su u celom svetu, a i samo studiranje na nekom od njih smatra se „međunarodnim iskustvom" koje je veliki plus, tako da se strani diplomci i u Srbiji mogu zaposliti na mnogo boljem položaju nego što bi to mogli sa diplomom nekog domaćeg fakulteta.

Pored samih studija, čije se cene kreću od 1.000 do 5.000 evra, treba računati i na troškove literature, smeštaja, hrane, zdravstvenog osiguranja i komunalija, koji u proseku iznose najmanje oko 5.000 evra godišnje.

Za stan u Beogradu, recimo, potrebno je izdvojiti najmanje 2.400 evra godišnje i to bez troškova komunalija, koje u proseku iznose oko 600 evra godišnje. Za hranu je neophodno najmanje oko 2.000 evra godišnje, tako da ukupni troškovi studentskog života na godišnjem nivou, pored studija, iznose bar 5.000 evra.

Godina studija na Univerzitetu Braća Karić, „Megatrendu", univerzitetima Singidunum i Union je od 1.000 do 4.000 evra i u cenu su uglavnom uračunati udžbenici i prijava ispita.
 Na Univerzitetu Braća Karić godina studija košta 2.000 evra, a u cenu su uračunati literatura, prijava ispita, overa semestra, izdavanje potvrda i uverenja i slično. Cena je ista i za strane i domaće studente.

Za studije na „Megatrendu" treba izdvojiti 1.500 evra, a ona obuhvata samo literaturu na CD-ovima. Strani studenti školarinu plaćaju duplo više, a predavanja slušaju i ispite polažu na srpskom jeziku, što znači da moraju tečno da ga govore.

Univerzitet Singidunum za strane studente ima predavanja na engleskom, za šta oni treba da izdvoje 4.000 evra, dok je cena godine za domaće znatno niža i iznosi 1.500 evra. U cenu je uračunata samo literatura.

Na Univerzitetu Union cene studija za godinu dana iste su i za domaće i za strane studente i kreću se od 900 do 3.500 evra, a u cenu nisu uračunati troškovi prijemnog ispita i upisa na Univerzitet, koji iznose po 3.000 dinara.

Godina studiranja na Fakultetu za menadžment je 1.630 evra, ista važi i za strance, a obuhvata sve troškove vezane za fakultet.

Skuplje za strance

Fakultet informacionih tehnologija godinu studija naplaćuje od 1.750 do 3.500 evra, odnosno od 1.500 do 3.000 evra za studiranje preko interneta. Cene su iste za sve studente i obuhvataju sve troškove vezane za studiranje.

Fakultet za sport i turizam studije za jedan semestar naplaćuje 800 evra za domaće, odnosno 1.000 evra za strane studente. U cenu ulaze literatura i troškovi vezani za fakultet, dok se jedino naplaćuje prijava ispita – 500 dinara po ispitu.

Za studiranje na Fakultetu za pravne i poslovne studije treba izdvojiti 1.480 evra za godinu studija, a u cenu su uračunate literatura i overa semestra, dok se prijava ispita naplaćuje 100 dinara po ispitu. Cene su iste i za strane studente.

Akademija lepih umetnosti godinu studija naplaćuje od 1.650 do 5.500 hiljada evra i stranim i domaćim studentima. Osim likovnog smera, gde je u cenu uračunat pribor, odnosno materijali koji se koriste, za ostale smerove studenti sami kupuju literaturu.

Diploma nije garancija

Priznavanje naših diploma zavisi od zemlje u kojoj se nostrifikuje, kao i od fakulteta koji bi trebalo da je prihvati, ukoliko se studiranje nastavlja u inostranstvu.
Zainteresovani bi trebalo najpre da se direktno obrate odabranom fakultetu u inostranstvu, a značajne informacije se mogu dobiti i od matičnog fakulteta.

Sa primenom Bolonjske deklaracije, upoređivanje diploma bi trebalo da bude jednostavnije, ali sve visokoškolske ustanove u Srbiji je nisu do kraja primenile.

Izvor: Biznis