Osnovnu školu u Srbiji nije završila čak jedna petina stanovništva, dok 23,9 odsto populacije ima samo taj stepen obrazovanja, podatak je Republičkog zavoda za statistiku. Martina Vukasović, direktorka Centar obrazovne politike, nevladine organizacije koja se bavi sektorom školstva kaže za Glas da su nedovoljno obrazovani ljudi u vremenu tranzicije najčešće ostajali bez posla i da zbog toga podržava ideju Sindikata obrazovanja, nauke i kulture (SONK) da se u sistem školovanja uvede i srednjoškolsko obrazovanje kao obavezno.
– Istraživanja pokazuju da pored smanjenja nezaposlenosti, nivo i kvalitet obrazovanje direktno utiče i na smanjenje stope siromaštva – ističe Vukasovićeva.
U Srbiji se od 2001. godine sprovodi reforma srednjoškolskog obrazovanja, a novom ministru prosvete Žarku Obradoviću već je stigao predlog SONK-a da uvede besplatno, a obavezno srednjoškolsko obrazovanje, ali ne i računica koliko bi to koštalo.
Prema ideji tog sindikata, mladi ljudi bi trebalo obavezno stručno da se osposobe za bar jedno zanimanje, a reforma školstva bila bi zasnovana na metodu „misli, ne bubaj“.
Slobodan Brajković, sekretar Sindikata obrazovanja Beograda, ne slaže se sa stavovima SONK-a i idejom koja pokazuje koliko je sadašnji sistem obrazovanja loš.
– Srednjoškolsko obrazovanje bi moglo biti obavezno, pod uslovom da se deca upisuju na smerove koje sami izaberu, jer ako sistem ne može da obezbedi da osnovci upišu profile za koji su talentovani, onda će biti nezainteresovani za učenje, a kasnije i loši radnici – smatra Brajković.
On ističe da srednjoškolsko obrazovanje mora biti usklađeno s potrebama privrede i tržišta rada, što bi definisalo i samu reformu obrazovanja. Sadašnji odnos teorije i prakse u nastavi mora se zameniti, tako da učenici više vremena provode „na terenu“ nego u učionicama.
– Naši učenici u stručnim školama, izuzev medicinskih, nemaju dovoljno prakse, tako da često svršeni automehaničar ne zna čak ni gde se nalazi motor u automobilu.
Kad završe zanat ili postanu tehničari u nekoj oblasti, oni moraju da idu na dodatne kurseve kako bi mogli da obavljaju posao za koji su se nekoliko godina školovali – ističe Brajković i dodaje da su naše gimnazije relativno dobro organizovane.
Povodom inicijative za uvođenje obaveznog srednjoškolskog obrazovanja u Ministarstvu prosvete kažu da će se o toj temi tek raspravljati, pošto takve inicijative stižu sa „svih strana“.
Ne slažu se, međutim, sa ocenama da se reforma obrazovanja sada ne sprovodi dovoljno i navode da se stvaranje novih obrazovnih profila direktno usklađuje sa potrebama privrede.
– Reforma srednjoškolskog obrazovanja intenzivno se radi već tri godine. Do sada je u mnogim mestima u zemlji otvoreno više oglednih odeljenja, a svake godine uvodimo i po nekoliko novih profila, u dogovoru sa unijama poslodavaca i lokalnim samoupravama – navode za Glas u Ministarstvu.
Reforma školstva je spor proces i mora se, pored uvođenja novih smerova i usklađivanja sa potrebama privrede, voditi računa i o njenom socijalnom karakteru. Kada bi se odjednom počelo sa sprovođenjem novih programa, nastavni kadar bi bio „desetkovan“, a mnogi profesori bi ostali bez posla.
Traže se moderni pekari
Savremeno srednjoškolsko obrazovanje, dodaju u Ministarstvu, trudi se da neguje i stare zanate, tako da postoje i smerovi za zlatare i pivare.
Mladi pekari se, na primer, obučavaju se na najmodernijim mašinama. Učenici koji su završili te profile zapošljavaju se lakše od svojih vršnjaka i ne čekaju na posao duže od tri meseca.
Od prošle godine, kažu, počelo je i školovanje bankarskih tehničara, operatora mašinske obrade, masera, montera suve gradnje, poslovnih i finansijskih administratora, kojih ranije nije bilo u sistemu.
Izvor: Glas javnosti