Malo interesovanje za tehničke fakultete, a navala budućih brucoša na ekonomiju, pravo, FON, Fakultet bezbednosti, geografiju, obeležili su ovogodišnji upisni rok. I dok će se na ovim visokoškolskim ustanovama tražiti indeks više, praznih klupa ostalo je na Matematičkom, Fizičkom, Mašinskom, Fakultetu fizičke hemije, Hemijskom.
Prema rečima prof. dr Srboljuba Stamenkovića, dekana Geografskog fakulteta, veliko interesovanje za ove studije počelo je pre tri godine kada su uvedeni novi smerovi. On ističe da je pogrešno ovaj fakultet vezivati samo za studije geografije, jer postoji još nekoliko atraktivnih smerova, koji omogućavaju brzo zapošljavanje posle dobijanja diplome.
– Najprivlačnije su studije turizmologije, a studenti posle završetka mogu da rade u svim oblastima turizma, osim ekonomije i komercijale – objašnjava Stamenković. – Na smeru za prostorno planiranje konkurisala su po četiri kandidata za jedno mesto. Oni se relativno brzo zapošljavaju u urbanističkim zavodima, agencijama i ministarstvima.
Kako naglašava Stamenković, najslabija prolaznost za dobijanje radne knjižice je za one koji se opredele za studije demografije, dok profesori geografije uglavnom odlaze u škole. Problema za dobijanje posla nemaju studenti smera geoprostorne osnove životne sredine, pošto se poslednjih godina velika pažnja posvećuje ovoj oblasti.
Na Filološkom fakultetu ove godine prebukirane su grupe za srpski jezik i književnost, skandinavske jezike, ruski, engleski, italijanski, španski, dok se za studije albanskog jezika nije prijavio niko. Negativno iznenađenje ove godine bilo je manje interesovanje za grčki jezik i književnost, gde nije popunjena upisna kvota.
– Velika zasluga za vraćanje interesovanja za srpski jezik i književnost pripada Društvu za srpski jezik i književnost, koje je mnogo uradilo na popularizaciji – kaže prof. dr Petar Bunjak, prodekan za nastavu na Filološkom fakultetu. – Pored velikog doprinosa Slavističkog društva, trend u celoj istočnoj Evropi je da se vraća interesovanje za ruski jezik, koji je počeo krajem devedesetih godina. Kod nas je to kasnilo desetak godina, ali je očekivano, pre svega zbog ekonomskog interesa.
Kako naglašava Bunjak, studenti koji žele da rade u školi kao profesori srpskog jezika i književnosti nemaju nikakvih problema za posao, jer je manjak kadra. Takođe, posao nalaze i u izdavaštvu, kao i medijima i to još dok su na studijama.
– Poslednje tri-četiri godine, od kada smo radikalno izmenili studijske programe i prilagodili ih zahtevima vremena, veliko je interesovanje za naš fakultet – kaže prof. dr Vladimir Cvetković, dekan Fakulteta bezbednosti. – Imamo četiri studijska programa: menadžment ljudskih i socijalnih resursa, civilna odbrana, civilna zaštita i zaštita životne sredine i bezbednost.
Kako objašnjava Cvetković, po završetku studija u diplomi im piše menadžer bezbednosti u zavisnosti od studijske grupe koju su izabrali. Prema njegovim rečima, diplomci nemaju problema prilikom zapošljavanja, a radna mesta su u državnim institucijama, MUP, odbrani, obaveštajnoj zajednici, privrednim subjektima, privatnim kompanijama.
– Interesovanje za Mašinski fakultet je očekivano zbog situacije u društvu, a stvoren je takav ambijent da mladi ljudi smatraju da je bolje baviti se nekim drugim poslovima i dobro zaraditi – objašnjava prof. dr Miloš Nedeljković, dekan Mašinskog fakulteta. – Država ne ulaže u tehnološki razvoj i inženjerstvo i sve dok bude tako, interesovanje za upis na mašinstvo, elektrotehniku, građevinu i tehnologiju biće malo. Inženjeri su jedini koji svojim projektima mogu doneti pare državi, ali to izgleda niko ne shvata.
Prodekan za nastavu na Mašinskom fakultetu prof. dr Milorad Milovančević ističe da su inženjeri traženi na tržištu rada i da nema nezaposlenih. Međutim, zbog malog broja studenata poslodavci teško dolaze do njih. On dodaje da, iako nije popunjena upisna kvota, Mašinski u Beogradu ima više studenata od svih ostalih u Srbiji zajedno. Naši sagovornici ističu da je ova visokoškolska ustanova učinila sve što je mogla na popularizaciji studija, ali da mladi vide pravo, ekonomiju, organizacione nauke i studije bezbednosti kao budućnost ove zemlje.
Traženi poslovi
Poslednja analiza konkursa za posao sajta "Infostud" pokazala je da je najveća ponuda radnih mesta iz sledećih oblasti: trgovine i marketinga, administracije, ekonomije, menadžmenta i konsaltinga, mašinstva i elektrotehnike, IT i telekomunikacija, građevine i arhitekture, prava, turizma i ugostiteljstva.
Izvor:novosti
