U junu 1958. godine stanovnici Kembridža probudili su se i bez daha gledali auto na vrhu nepristupačnog krova Senata, visokog preko 20 metara. Reč je o verovatno najvećem nestašluku ikad. O tom spektaklu pisale su novine širom sveta. Policija i vatrogasci borili su se više od nedelju dana da skinu auto s krova. Na kraju su bili prisiljeni da ga rasklope. Nikad nisu otkrili studente tajne grupe što je stajala iza podvale, a način na koji su to izveli ostao je večna tajna.
Sada, nakon 50 godina, grupa se okupila da otkrije tajnu.
Piter Dejvi spavao je u sobi koja je gledala na krov zgrade Senata. Regrutovao je 11 kolega i osmislio plan.
Izabrao je nedelju takmičenja u veslanju, znajući da će tad na ulicama biti mnogo pijanih. Pronašli su adekvatan automobil i svako je dobio zadatak. Zemljana ekipa manevrisala je autom, dok ga je ekipa na krovu podizala koristeći dizalicu u obliku slova A, konstruisanu od građevinskih motki i čeličnog užeta.
Ostatak ekipe postavio je dasku u rupu između krova i tornja, a zatim su preneli opremu za dizanje, koja se sastojala od tri vrste užeta, kuke i koluta.
Policajac koji je primetio da se nešto događa ispitivao je ekipu na zemlji, ali ih je ostavio na miru jer se morao pozabaviti neopreznim vozačima. Skoro im je sve propalo jer je mehanizam zapeo za gelender.
Hju Montefjore, tadašnji dekan, naslutio je ko stoji iza podvale i poslao Piteru šampanjac kao znak čestitke.
U javnosti se pravio da ništa ne zna.
Izvor: Građanski list
