ŠTA studenti dobijaju za paprene školarine koje moraju da plate, pitanje je na koje Studentski parlament već gotovo mesec dana čeka odgovor. A, specifikacije troškova sa fakulteta nema.
Na osnovu merila za utvrđivanje školarine, koja su prošle godine usvojena na Senatu BU, minimalna cena obuhvata postojeće školarine, uvećane za 10 odsto za potrebe razvoja fakulteta.
Prema ovoj odluci, maksimalni iznos školarine obuhvata troškove koje bi država bila obavezna da pokrije 100 odsto, ukoliko fakulteti ne bi imali sopstvene prihode. Fakultetima je preporučeno da prilikom određivanja školarina imaju u vidu i postojeću situaciju u privredi i društvu. To praktično znači uključivanje tržišnog principa, odnosno mogućnost zapošljavanja i vraćanje plaćene školarine kroz plate.
– Za školarinu od 85.000 dinara studenti dobijaju besplatne udžbenike i mogućnost da svaki ispit tri puta besplatno polažu – objašnjava Dragiša Potić, pi-ar Pravnog fakulteta. – Zbog obaveznosti predavanja i vežbi radi prikupljanja bodova, profesori su sve više u neposrednom kontaktu sa svakim studentom. Tome je doprinelo i smanjenje ukupnog broja studenata, zbog uvođenja studija na daljinu. Studentima su dostupni mejlovi profesora tako da svakodnevno mogu da im se obraćaju. Tu su i konsultacije, vannastavne aktivnosti, debatni klubovi, korišćenje biblioteke, čitaonice.
Arhitektura je i prošle i ove godine imala najveću školarinu – 240.000 dinara. Iako je lane zbog protesta studenata, posredstvom tadašnjeg ministra prosvete Slobodana Vuksanovića, školarina smanjena na 160.000 dinara, ove godine je vraćena na 3.000 evra.
– Ne znamo šta je uključeno u cenu školarine, jer za novac koji plaćamo ništa ne dobijamo – kažu studenti arhitekture. – Posle svakog predavanja moramo da kopiramo skripte, materijal za rad sami kupujemo, a tu su i enciklopedije od kojih neke koštaju i po 200 evra. Takođe, i uslovi za rad nisu baš na zavidnom nivou, a godinama u renoviranje zgrade ništa nije ulagano. Čuli smo da su školarine u Italiji i Francuskoj oko 500 evra.
Fakultet bezbednosti ove godine je povećao školarinu na 98.000 dinara, umesto prošlogodišnjih 85.000 dinara. Student ove visokoškolske ustanove Vuja Grujić, kaže da i pored upornih insistiranja da dobiju troškovnik, to nisu uspeli.
– Ono što dobijamo od fakulteta za 98.000 dinara su stari grafoskopi, računarski centar koji nije obnovljen nijednim novim računarom, mali prostor za rad – kaže Grujić. – Velika je bila i prošlogodišnja školarina, a kamoli ova koju su odredili sada. Student prodekan je u više navrata pokušao od uprave fakulteta da dobije specifikaciju troškova, ali uvek je dobijao odgovor da se to njega ne tiče.
Studenti Poljoprivrednog fakulteta za cenu koju plaćaju dobijaju i praktičnu nastavu u oglednom dobru "Radmilovac", gde imaju vežbe od prve godine studija. Prema rečima Nemanje Petrovića, studenta ovog fakulteta, tu su uključene i laboratorijske vežbe i supstance koje se kupuju za njihovo izvođenje. On ističe da studenti mogu da dobiju kontakt-telefone profesora i njihove mejl adrese.
– Svesni smo da školarina od 60.000 dinara ne pokriva sve troškove studije – kaže Aleksandar Jović, student Fakulteta fizičke hemije. – I pored skupih materijala koje koristimo za eksperimentalne vežbe i dalje smo među najjeftinijim fakultetima. Fakultet nema dovoljno novca za kupovinu novih aparata, tako da je oprema za rad zastarela.
Budućim filolozima je nejasno šta plaćaju 119.000 dinara. Pored nedovoljno prostora za rad, oni ističu da je nastava organizovana po principu ekskatedre, odnosno klasičnih predavanja za koja su potrebne tabla i kreda.
OKRUŽENJE
STUDIJE prava u Sarajevu koštaju 612 evra, Zagrebu – 910, a u Ljubljani – 1.828. Za godinu školovanja na arhitekturi u ovim gradovima treba izdvojiti od 918 do 2.628 evra. Studiranje medicine je besplatno u Ljubljani, u Sarajevu košta 1.020 evra, a u Zagrebu 1.200 evra. Ekonomija u Ljubljani košta 2.480 evra, pedagogija 1.827, a psihologija 2.420 evra.
INOSTRANSTVO
ŠKOLARINE na univerzitetima u Velikoj Britaniji kreću se od 6.000 do 18.000 funti za medicinu. Na državnim fakultetima u Holandiji, Austriji, Italiji, Španiji i Portugalu godina studija košta od 600 do 1.450 evra. Studije ekonomije na fakultetu u Gracu iznose 380 evra po semestru, dok su na fakultetima u Bolonji od 1.500 do 3.800 evra. Prosečni troškovi školovanja i smeštaja u Americi su oko 20.000 dolara, dok je na prestižnom Jejlu ili Harvardu cena godine oko 40.000 dolara. U Francuskoj postoje državni fakulteti koji su besplatni i za strance, a studenti plaćaju samo administrativne takse, od 130 do 800 evra. Na visokim školama koje se plaćaju školovanje košta od 3.800 do 15.000 evra.
PRIVATNICI
ZA razliku od državnih fakulteta koji zbog loše materijalne situacije nemaju novca za bilo kakva investiciona ulaganja, na privatnim visokoškolskim ustanovama studenti imaju savršene uslove za rad.
– Školarina na našim fakultetima je, u proseku, oko 1.500 evra – objašnjava prof. dr Milovan Stanišić, rektor Univerziteta "Singidunum". – U cenu su uračunati udžbenici, korišćenje savremeno opremljenih kabineta. Od treće godine naši studenti imaju praktičnu nastavu u najpoznatijim kompanijama, a i bankama. Takođe, radi se u malim grupama, a profesori su uvek na usluzi studentima.
Izvor:Novosti
