Ministarstvo omladine i sporta, u saradnji s nevladinim organizacijama, pokrenulo je prošle nedelje javnu raspravu o Nacrtu nacionalne strategije za mlade kojom se, prema rečima resorne ministarke Snežane Samardžić-Marković, nudi vizija evropske i moderne Srbije iz koje omladina neće trajno odlaziti, već će aktivno učestvovati u svim oblastima društvenog života
Strategija, pod sloganom "Zamisli život", trebalo bi da ponudi nove odnose države prema mladoj populaciji, čija uloga u zajednici mora da bude "proaktivna".
Ministarka Samardžić-Marković uverena je da je na kraće staze moguće promeniti nekoliko "malih stvari", a kao jedan od instrumenata za te promene ona najavljuje otvaranje kancelarija za mlade, formiranje jedne "krovne" organizacije, kao i priznanje znanja i veština stečenih kroz neformalnu edukaciju.
Prema istraživanjima Instituta za psihologiju i CESID, mladi kao svoje ključne probleme navode nedovoljnu informisanost, nedostatak upotrebljivih znanja i veština, nedostatak zdravog stila života, loše bezbednosno okruženje i nezaposlenost. Nacionalna strategija u velikoj meri usmerena je na rešavanje ovih pitanja.
– Suština strategije jeste da je država na organizovan način pokušala da misli o položaju mladih i njihovoj perspektivi -ukazuje u razgovoru za Danas predsednica Beogradskog fonda za političku izuzetnost Sonja Liht, koja je član savetodavnog tela za izradu nacionalne strategije za mlade.
Sonja Liht je saglasna s ministarkom Samardžić-Marković da je Nacrt strategije plod kolektivnog napora države i nevladinog sektora, a kritike i sugestije koje su dolazile s različitih strana uzimane su u obzir i najozbiljnije razmatrane. Prema njenim rečima, od mnogih sličnih inicijativa proteklih godina, sličnom ozbiljnošću je rađeno jedino na Strategiji za smanjenje siromaštva.
Govoreći o konkretnim problemima na koje su mladi ukazivali u istraživanjima, kao što je bezbednost, Sonja Liht ističe trenutnu situaciju, nasilne proteste na ulicama, gde su tinejdžeri imali "glavnu ulogu", ali i požar u jednom od novosadskih klubova, u kojem je poginulo osmoro studenata. Ona ocenjuje da su to primeri katastrofalne nebrige društva, čijem je rešavanju u strategiji posvećena dužna pažnja.
– Strategija se fokusira na konkretne probleme, kao što su stambena pitanja i problemi zapošljavanja, kao i aktivnijim društvenim angažmanom mladih. To nije utopijski, već vrlo realan projekat – naglašava Liht.
Državni sekretar Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Jasna Matić, koja je takođe učestvovala u izradi Nacrta strategije, kao izuzetno važan problem navodi zapošljavanje mladih kao put ka njihovom osamostaljivanju. Ona ističe da je prisustvo mladih na tržištu rada nedovoljno, kao i prostorna i profesionalna pokretljivost, dok je specifična teškoća zapošljavanje mladih u seoskim sredinama.
Predsednik Inicijative mladih za ljudska prava Andrej Nosov kaže za Danas da ta organizacija nije pristupila mreži NVO za usaglašavanje Nacrta strategije. Nosov kao osnovni problem mladih u Srbiji vidi izolaciju i nemogućnost da slobodno putuju i obrazuju se u državama Evropske unije. On smatra da je svaka aktivnost koja se preduzima kako bi se promenio sistem vrednosti pozitivna, ali upozorava da kriza u srpskom društvu dostiže novi vrhunac, da mladi na ulicama prave nerede, a priključenje Srbije EU se stavlja u drugi plan. Nosov misli da zbog toga nacionalna strategija nije dovoljna i da bi probleme trebalo rešavati na regionalnom nivou.
Koordinatorka programa za mlade u Građanskim inicijativama Tanja Azanjac takođe smatra da se u strategiji, pored svih njenih pozitivnih strana, nekim ciljevima nije posvetilo dovoljno pažnje, dok su neki obrađivani suviše opširno. Tanja Azanjac, koja je u grupi predstavnika NVO za javnu raspravu o Nacrtu, ocenjuje da, na primer, smernice o organizovanju slobodnog vremena mladih nisu dovoljno dobro urađene.
Na primedbu novinara Danasa da neki aspekti strategije mogu da zbune i da bi mogli da podrazumevaju uvođenje novih predmeta u škole, ona ističe da "u svakom slučaju nešto može biti i zloupotrebljeno", ali da ne očekuje da će se to i dogoditi.
Prema njenim rečima, pitanje obrazovanja je izuzetno osetljivo i saglasna je s ministarkom Samardžić-Marković da se se znanja i iskustva stečena neformalnim obrazovanjem i volonterskim radom moraju vrednovati. Ipak, kako upozorava, ono što nije rešeno jesu vrednosni kriterijumi i ko ih i kako postavlja. Tanja Azanjac očekuje da će se ovi i slični problemi rešiti kroz javnu debatu, kao i izradom akcionog plana koji će biti osnov za dalje delovanje resornog ministarstva.
Ministarstvo omladine i sporta pokrenulo je i veoma zanimljivu internet stranicu posvećenu Nacrtu strategije, na adresi www.zamislizivot.org.
Konkretne mere za bolji status mladih
Iako se rešenja koja Nacrt strategije nudi pre svega odnose na poboljšanje informisanosti mladih, pažnja je posvećena i nekim konkretnim merama.
Obrazovanje: Podsticanje edukacije koja bi trajala tokom celog života, poboljšanje smeštaja učenika i studenata, aktivnije stipendiranje, akreditovanje institucija za obuku i programe neformalnog obrazovanja, veća budžetska izdvajanja za obrazovanje.
Nezaposlenost: Podsticanje aktivnog traženja posla, davanje subvencija mladima u seoskim sredinama, podsticanje zapošljavanja mladih sa invaliditetom.
Stambeni problemi: Izgradnja državnih stanova za izdavanje.
Izvor:danas
