Ministarstvo omladine i sporta angažovalo je krajem prošle godine CESID da sprovede istraživanje o aktivnom učešću mladih u društvenom životu, čiji su rezulati danas prezentovani u Medija centru u Beogradu. Cilj ovog istraživanja je da se dobije što kompletnija lista mišljenja i stavova mladih ljudi kada je u pitanju njihovo aktivno učešće u društvu. Na osnovu dobijenih podataka, Ministarstvo omladine i sporta će imati jasniju sliku o tome gde smo sada i gde, u kontekstu oblikovanja politike mladih, treba staviti akcenat, kao i šta treba da budu prioriteti te politike. "Uzimanjem u obzir mišljenja mladih ljudi, Ministarstvo omladine i sporta želi da oblikuje omladinsku politiku tako da ona bude "skrojena" u skladu sa potrebama samih mladih ljudi. Ono što nas u Ministarstvu omladine i sporta raduje je što podaci pokazuju da su mladi najveći resurs naše zemlje. Drugim rečima, naši mladi ljudi imaju ogromne potencijale i predstavljaju jednu zdravu populaciju na koju ćemo moći da se oslonimo u godinama koje dolaze, a to su godine u kojima će morati jako mnogo da se radi na ekonomskom razvoju kao i na procesu evropskih integracija", rekla je ministar omladine i sporta Snežana Samardžić Marković. Ona je ocenila da ovo istraživanje pokazuje da su naši mladi ljudi zadovoljniji svojim životom nego populacija uzrasta iznad 30 godina, kao i da je kod mladih prisutnija vera da će uskoro biti bolje. Samardžić Marković je rekla da podaci istraživanja ukazuju i na to da je naša omladina i privredno gledano najagilnija, zainteresovanija od ostale populacije da radi u privatnom sektoru. Ona je posebno istakla podatak da svaki treći ispitanik vidi svoju budućnost u pokretanju sopstvenog biznisa. Samardžić Marković je ocenila da ovakvi podaci ukazuju da naša država može više da se oslanja na mlade ljude u kontekstu intenzivnijeg ekonomskom i opšte društvenog razvoja, ali i da su tu potrebna i targetirana ulaganja kako bi se brže otklonile barijere, koje vuku našu omladinu nazad i ne daju joj da razvije sve svoje potencijale. "Kao svoj najveći lokalni problem mladi su naveli nezaposlenost. To nam jasno ukazuje da Strategija za mlade mora da, u saradnji sa ostalim ministarstvima i drugim segmentima društva, definiše mere koje mogu povećati zapošljivost mladih ljudi, kao i mehanizme koji će otvoriti tržište rada mladima sa malo ili bez radnog iskustva", rekla je Samardžić Marković. Ona je napomenuti da se u tom smislu kao veoma dobra mera pokazala inicijativa Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja o dodeli start up kredita za početnike u pokretanju sopstvenog biznisa. "Pozitivan efekat ove mere ukazuje da su neophodna finansijska ulaganja u programe koji će povećati zaposlenost mladih. Do sada je dosta urađeno na stvaranju povoljne klime za ulaganje u svim područjima Srbije. Međutim, da bi investicije stizale u još većem obimu neophodno je obezbediti političku stabilnost, zbog čega investitori očekuju jasan odgovor Srbije da je na stabilnom evropskom putu", objasnila je Snežana Samardžić Marković. Izvršni direktor CESID-a Zoran Lučić rekao je da je istraživanje o aktivnom učešću mladih u društvenom životu realizovano na osnovu ankete u periodu od 19. do 28. decembra 2007. godine. Istraživanje je rađeno na 332 istraživačka punkta (naselja, odnosno delova naselja), na uzorku od 4.794 ispitanika. On je istakao da među mladima u Srbiji postoji znatno veće zadovoljstvo sopstvenim životom, nego zadovoljstvo stanjem u društvu. Tri su bitna faktora koja pozitivno utiču na stepen zadovoljstva vlastitim životom – mlađi uzrast, postignut viši stepen obrazovanja i uključenost u obrazovni proces, dok mesto stanovanja i pol nemaju većeg uticaja. Direktor programa CESID-a Đorđe Vuković kazao je da je zadovoljstvo životom usko povezano sa uzrastom ispitanika – što je mlađi uzrast, zadovoljstvo je veće. Na primer, u kategoriji od 15 do 19 godina, broj zadovoljnih svojim životom je preko 70 odsto; u kategoriji ispitanika od 21 do 25 godina zadovoljnih je 60 odsto (što je na nivou proseka), dok u kategoriji "najstarijih" ispitanika, broj zadovoljnih pada na nešto više od polovine. Srazmerno tome, na isti način se povećava broj nezadovoljnih svojim životom kako raste broj godina. Takođe, zadovoljstvo životom je u relativno visokoj korelaciji i sa obrazovanjem – stepenom postignutog obrazovanja i učešćem u obrazovnom procesu. U principu, što je viši postignuti stepen obrazovanja i što je dalje uključivanje u sferu rada, veći je i stepen zadovoljstva vlastitim životom. Zadovoljstvo životom naše omladine je vidljivo i iz podataka o prevlađujućem raspoloženju među mladima. Oko tri četvrtine ispitanika se izjasnilo za neko od pozitivnih raspoloženja, kao što su vera da će uskoro biti bolje i izražena nada i optimizam, dok se tek svaki peti ispitanik opredelio za neko od negativnih raspoloženja (ravnodušnost, zabrinutost, strah, bes, osećaj nemoći/beznadežnosti). Ipak, svega 11 odsto reklo je da je spremnost za učešće u promenama kod njih raspoloženje koje preovladava. Drugim rečima, kod mladih postoji vera da će uskoro biti bolje, odnosno nada i optimizam, ali je spremnost na lični angažman da bi se to ostvarilo mnogo manja. Kao bitan faktor pozitivnog raspoloženja se pokazao status zaposlenosti, viša klasna pripadnost i veći stepen društvenog aktivizma. U poređenju sa opštom populacijom, mladi pokazuju veće zadovoljstvo svojim životom, ali i stanjem u društvu. Ovo dodatno potvrđuje nalaz o pozitivnoj energiji koja odlikuje mlade. Oko dve petine mladih izdvojilo je nezaposlenost kao njihov najozbiljniji problem u mestu u kojem žive. Imajući u vidu visoku stopu nezaposlenosti u našem društvu (naročito mlade populacije), ovaj podatak nije nimalo iznenađujući i zajednički je za sve kategorije mladih, osim za one najmlađeg uzrasta koji o tom problemu počinju da razmišljaju tek po završetku formalnog obrazovanja. Nezaposlenost se navodi i kao gorući problem u analizama opšte populacije u Srbiji. Na drugom mestu kao problem koji mladi najviše prepoznaju se nalazi nedostatak kulturnih i sportskih dešavanja. Prema podacima koje je Vuković prezentovao, politički aktivizam mladih se ne razlikuje bitnije od aktivizma proseka u populaciji. Samo šest odsto mladih sebe vidi kao politički aktivne osobe, dok još trećina poznaju politički život, trude se da budu u toku, ali se ne angažuju lično. Iako se bitno razlikuju "politički gladijatori" od „političkih voajera" i za jedne i za druge možemo reći da su politički aktivne osobe. Ukupan broj politički aktivnih stoga iznosi 38 odsto. Na pitanje šta je za njih bolje, da imaju siguran posao bez obzira kolika je plata ili nesiguran posao u kojem može da se zaradi više, mladi su spremniji za posao na kojem može da se zaradi, bez obzira na sigurnost posla i to tvrdi 34 odsto mladih, što je za 10 procenata više nego je to slučaj sa ostalom populacijom koja ima preko 30 godina. Pomoćnik ministra Ivana Kovačević saopštila je da je istraživanje pokazalo da su mladi iz prigradskih naselja aktivniji u organizacijama čiji su članovi od mladih koji žive u gradovima. Interesantno je da su i mladi sa sela nešto aktivniji od njihovih vršnjaka iz gradova. Oni najmlađi ispitanici, od 15 do 19 godina, najradije učestvuju u radu sportskih organizacija i klubova, ali i organizacijama iz oblasti kulture kao što su kulturno-umetnička društva.
Ivana Kovačević je podsetila da je Ministarstvo omladine i sporta krajem prošle godine pokrenulo akciju "Sport za sve -oprema za sve" u okviru koje će do sredine 2008. godine školama u Srbiji podeliti sportsku opremu i rekvizite u vrednosti od oko 70.000.000 dinara. U okviru akcije "Sport za sve – oprema za sve" školama širom Srbije biće podeljeno više od 40.000 lopti, preko 10.000 dresova, oko 1.000 strunjača, više od 300 košarkaških tabli sa obručima, 200 stolova za stoni tenis, 350 kompleta reketa i veliki broj drugih sportskih rekvizita neophodnih za održavanje nastave fizičkog.
