Većina maturanata u Srbiji nema pojma koji fakultet da upiše i koji posao da odabere! Prema rečima psihologa Milene Vuković, savetnika za obrazovanje i karijeru, glavni razlog nedoumice kod srednjoškolaca jeste njihova nedovoljna informisanost. To se, prema njenim rečima, najviše vidi iz toga što oni počinju da razmišljaju o budućem poslu tek u četvrtoj godini srednje škole. Najtraženiji profili na tržištu rada Vaspitanje i obrazovanje – profesori matematike, fizike, hemije, istorije, geografije, engleskog, nemačkog i srpskog jezika, muzičke i likovne grupe predmeta, opštetehničkog obrazovanja i razredne nastave. Društveno-humanističko područje – defektolozi, psiholozi, pedagozi. Oblast elektrotehnike – diplomirani inženjeri elektrotehnike za elektromehaniku, dipl. inž. elektrotehnike za energetiku Informatičari – programeri informacionog sistema, dipl. inž. za statistiku i informatiku, računovođa sa sertifikatom. razno – Diplomirani građevinski inženjer, diplomirani farmaceut, diplomirani socijalni radnik, diplomirani veterinar. – Dosta srednjoškolaca je neinformisano i zbunjeno. Generalno, svi su nedoumici. Retko ko od njih mi se obrati s konkretnim pitanjem, za koga mogu da procenim da je razmišljao, da je informisan i da je suzio svoj izbor. Većina mi se javlja sa izborom od dva-tri prirodna i dva-tri društvena fakulteta, pa ja onda treba da izaberem umesto njih. Međutim, to je nemoguće, jer nije na nekom savetniku, psihologu, profesoru, pa čak ni na roditelju da odlučuje umesto njih – priča Vukovićeva, savetnik za obrazovanje u Centru za karijerno vođenje i savetovanje Beogradske otvorene škole. Jedna od učestalijih dilema maturanata jeste koje su studije profitabilne, a koje neprofitabilne. Oni se dvoume da li da izaberu nešto što vole i u čemu su talentovani, ali već znaju da je to lošije plaćen posao, ili da izaberu nešto posle čega će dobro zarađivati. – Moje unutrašnje uverenje kao čoveka i kao psihologa pre svega jeste da osoba treba da studira i da se bavi onom strukom za koju je talentovana i za koju ima unutrašnju motivaciju, jer smatram da je to osnovni pokretač kvaliteta. Novac nije jedini motiv. Jer, ako je neko dobar u nečemu, kvalitetan, sigurno će biti uspešan i dobro će zarađivati – kaže Vukovićeva. Situacija na birou Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na kraju 2007. godine na evidenciji NSZ Srbije bilo je ukupno 785.107 osoba koje aktivno traže posao. Od tog broja, fakultet i visoku školu u rangu fakulteta imaju 32.092 osobe. Završen fakultet/ Broj na listi čekanja Ekonomski 5.233Filološki i filozofski 3.562Pravni 2.762Poljoprivredni 2.235Medicinski 2.124 O upisu na fakultet budući akademci treba da počnu da razmišljaju najkasnije u drugoj godini srednje škole. Međutim, prema rečima naše sagovornice, ta tema se pojavi tek u drugom polugodištu završne godine. – Veći deo srednjoškolaca ima razne nedoumice u vezi s fakultetom na kom bi nastavili dalje školovanje. Često se javljaju i sa pet do deset fakulteta, od kojih treba da izaberu jedan. Pitaju se šta mogu da rade kada završe određeni fakultet, jer uopšte ne znaju čime se neko bavi kada na primer završi neki smer na biologiji ili na političkim naukama. Ali, ja ne krivim njih. Profesori, savetnici i roditelji veoma malo pričaju s decom. U školama, pored profesora i razrednih starešina, postoje i psiholozi koji sistematizovano mogu da pričaju s njima na tu temu – kaže Vukovićeva, i dodaje da bi budući studenti trebalo da se bave i tržištem, odnosno ponudom fakulteta i ponudom poslova. Izvor: Press
