Studenti koji su stekli VII-1 stepen stručne spreme prema ranijim propisima moći će da upišu doktorske studije samo ukoliko su osnovne studije završili s najmanjom prosečnom ocenom devet. Da bi studenti mogli lakše i uspešnije da prate doktorske studi¬je, veća grupacija fakulteta mogu da, s obzirom na specifičnosti fakulteta, utvrde dodatne sadržaje koje studenti treba da savladaju u zavisnosti od karaktera i vrste završenih studija.
Obrazlažući navedeni stav Konferencije univerziteta Srbije, profesor Pravnog fakulteta Sima Avramović kaže za Danas da je ovakvo rešenje doneto s ciljem da se spreči haos koji bi mogao nastati ukoliko bi studenti direktno iz školske klupe išli na doktorske studije, a da pri tome nemaju elementarna znanja koja su im potrebna da bi pratili i uspešno završili te studije.
Podsetimo, članovi Studentskog parlamenta su pre dva dana oštro reagovali na ovo rešenje Konferencije univerziteta Srbije, tvrdeći da su diplomci obespravljeni u odnosu na mastere zbog postavljanja težih uslova za upis na doktorske studije. Odluka da masteri konkurišu za upis na doktorske studije s najnižom prosečnom ocenom osam, a diplomci s devetkom, za studente je suprotna odluci Skupštine Srbije o izjednačavanju statusa prava diplomiranih i mastera.
Sima Avramović, medutim, objašnjava da su prema autentičnom tumačenju diplomirani i masteri izjednačeni samo u pravu da upišu doktorske studije. On podseća da i u svetu postoji praksa da posle upisa na doktorske studije mentori procene koja su dodatna znanja kandidatima neophodna da bi uradili doktorat iz određene oblasti.
Objašnjavajući rešenje iz Zakona o univerziteta iz 2002. koje je omogućilo akademcima da posle osnovnih studija, bez magistrature, direktno idu na doktorske, Avramović kaže da je reč o nasleđu iz ranijih vremena.
– To je počelo kada su političari iz komunističkih vremena hteli da se domognu doktorata na mala vrata. Tada je smišljeno rešenje da se onima s velikim brojem naučnih radova omogući prohodnost na doktorske studije, bez obzira na prosečenu ocenu. Potom je to rešenje promenjeno, pa se osim određenog broja naučnih radova tražio i prosek viši od 8,5. Zakon iz 2002. godine formalno je omogućavao onima koji su diplomirali na osnovnim studijama s najmanjom prosečnom ocenom devet da bez magistrature idu na doktorske stadje. Kada kažem formalno, mislim da se takvo rešenje u praksi retko primenjivalo. Na Pravnom fakultetu nismo imali takve slučajeve, na Elektrotehničkom fakulteta je zabeležen samo jedan, ali taj student još nije doktorirao – kaže Avramović.
Izvor: Danas
