Krajem decembra 2021. godine završen je konsultativni proces povodom donošenja Zakona o radnoj praksi. Nakon objavljivanja izveštaja o javnoj raspravi, a u kontekstu procesa predsedničkih i parlamentarnih izbora koji su trajali gotovo godinu dana, nacrtu zakona se gubi svaki trag. U poslednjem periodu ponovo se izveštava o radnim praksama i dovodi u pitanje neophodnost zakonskog uređenja ove oblasti. U susret Međunarodnom danu praktikanata koji se obeležava 10. novembra, pitamo gde se izgubio Zakon o radnoj praksi i šta se u međuvremenu desilo na evropskom nivou?
Sprovodi se revizija Preporuka EU o kvalitetnom okviru za sprovođenje praksi
Evropska komisija se 2021. godine obavezala da će ojačati primenu Stuba socijalnih prava u državama članicama Evropske unije (EU) i osigurati lakše suočavanje sa postojećim i budućim izazovima u domenu rada i socijalne sigurnosti u narednoj dekadi. Na samitu u Portugalu predstavnici EU institucija, organizacija civilnog društva i drugih aktera u ovoj oblasti obavezali su se da će do 2030. godine minimum 15 miliona ljudi biti izbavljeno iz rizika od socijalne isključenosti ili siromaštva. U tom kontekstu, u toku je revizija dokumenta EU Preporuke o kvalitetnom okviru za sprovođenje praksi, usvojenog pre osam godina. Analiza trenutnog stanja pokazuje da tek nekoliko članica EU primenjuje minimum kriterijuma koji su potrebni da bi radne prakse bile kvalitetne. Stoga, u kontekstu jačanja položaja praktikanata i sa većim akcentom na proces učenja, predlaže se proširivanje elemenata kvaliteta prakse. Neki predlozi odnose na karijerno vođenje i savetovanje, praćenje ličnog razvojnog plana praktikanata, obaveznog socijalnog osiguranja i nadoknade za rad najmanje u visini minimalne zarade.
Evropski forum mladih predvodi inicijativu za kvalitetnije radne prakse
Evropski forum mladih (EYF), kao krovna organizacija koja se zalaže za prava mladih na evropskom nivou, svoje aktivnosti je usmerila na zagovaranje za kvalitetnije radne prakse sa akcentom na njihov finansijski aspekt. EYF će ove godine obeležiti Međunarodni dan praktikanata protestom ispred Evropskog parlamenta gde će zahtevati zabranu neplaćenih radnih praksi. Druga, ne manje bitna incijativa (Fair Internship Initiative) obeležiće dan praktikanata onlajn panelom gde će predstaviti najnovije podatke o ekonomskom položaju i statusu praktikanata.
Kakva je situacija u Srbiji?
U pogledu kvaliteta radnih praksi koje pohađaju mladi, situacija je nešto bolja nego ranijih godina, ali je i dalje veoma nepovoljna.
Takođe, dodatno pitanje, na koje ne znamo odgovor jeste koji ugovor potpisuju mladi na radnoj praksi? Na nepostojanje adekvatne ugovorne forme za ovu svrhu, jasno su ukazivale prethodne analize, a kao odgovor na to radna grupa za radne prakse pripremila je i Nacrt zakona o radnoj praksi. Iako poslednja verzija Nacrta zakona odgovara na veliki broj standarda kvaliteta radnih praksi (uspostavljen sistem mentorstva, postavljeni ciljevi učenja, vremensko ograničenje, postojanje potvrde o obavljenoj praksi), to nije slučaj sa finansijskom nadoknadom. Kao što pokazuju podaci, veliki broj mladih koji su pohađali programe prakse navode da nisu dobili nikakvu nadoknadu.
Dodatni uvid se stiče iz podataka Krovne organizacije mladih Srbije, prema kojima, takođe, svega 26% mladih navodi da su na praksi dobijali nadoknadu. Međutim, u ovom istraživanju je uvedeno dodatno pitanje o tome kolika je ta nadoknada bila, iz čega je uočljivo da je oko trećine mladih koji su plaćeni, dobijalo nadoknadu manju od 15.000 dinara.
Postojeće rešenje u Nacrtu zakona o radnoj praksi jeste da nadoknada bude 70% minimalne zarade. Taj iznos će, od 2023. godine, u proseku iznositi oko 28 hiljada dinara. Mladi u Srbiji (i u Evropi) su disproporcionalno više u riziku od siromaštva, u odnosu na starije. To se odnosi i na mlade koji su u radnom odnosu, što dodatno zabrinjava, jer bi rad trebalo da predstavlja jedan od glavnih mehanizama za izlazak iz siromaštva. Neadekvatna nadoknada za rad, rad na crno, nepokrivenost socijalnim osiguranjem utiču na to da kvalitet rada bude nepovoljan za mlade. U tom kontekstu, radne prakse koje nisu kvalitetne, koje ne pružaju adekvatnu sigurnost, drže mlade na dnu socijalne lestvice i ne omogućavaju njihov profesionalni razvoj.
Brojni su argumenti zbog čega ovo nikako ne bi smelo da bude usvojeno rešenje, na koje je ukazivano u prethodnim analizama. Takođe, Komitet Ujedinjenih nacija za ekonomska, socijalna i kulturna prava je u svom razmatranju trećeg periodičnog izveštaja Republike Srbije o primeni Međunarodnog pakta o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima početkom godine, izrazio zabrinutost što su „mladi koji pohađaju programe praksi plaćeni manje od minimalne zarade i često rade u lošim uslovima“. Kako onda opravdati postojeće predloženo zakonsko rešenje? Dodatno, kako opravdati predloženi iznos nadoknade za praktikante u kontekstu rastućih troškova života?
Pitanje radnih praksi i njihovog regulisanja ne gubi na značaju imajući u vidu sa jedne strane njihov potencijal za učenje i sticanje radnog iskustva, a sa druge strane ogromnu pretnju po zloupotrebe mladih. Imajući to u vidu, Beogradska otvorena škola se već godinama zalaže za kvalitetne radne prakse, koje zaista mogu da budu odskočna daska, a ne kočnica u karijernom razvoju. U skladu sa tim kreirali smo set preporuka koje mogu da poboljšaju položaj mladih na tržištu rada, a koji se mogu naći ovde.
Za kraj, preostalo nam je da poželimo srećan Međunarodni dan praktikanata i postavimo pitanje donosiocima odluka – Gde se izgubio naš Zakon o radnoj praksi?
Autori: Aleksandra Đurović i Goran Radlovački, Beogradska otvorena škola
