Home [njuz] Naši najbolji studenti nisu briga države

Naši najbolji studenti nisu briga države

138
0

nvo.jpegNa najboljem svetskom univerzitetu Stenfordu trenutno su 33 naša studenta. Država o tome nema pojma, u ministarstvima – prosvete, nauke, zdravlja… ne znaju ni koliko je Srba na prestižnim univerzitetima, a kamoli da li i pod kojim uslovima oni žele da se vrate u Srbiju. Tužna istina je da za povezivanje s ovim ljudima nisu potrebne nikakve pare, već samo dobra volja i umeće korišćenja interneta i telefona.
I umesto da država najbolje studente šalje na najbolje univerzitete, ona nema pojma ni da neko studira na tamo nekom "Harvardu". Boris Komnenović, zamenik direktora Centra za obrazovne politike AAOM-a, smatra da ni danas, kao ni devedesetih, u državnim institucijama ne postoji jasna potreba za povezivanjem s intelektualnom snagom u dijaspori.
Pošto je Miloševićevom režimu odgovaralo da intelektualci nestanu iz zemlje "bez traga", kako ne bi smetali njegovoj vladavini, danas je teško pronaći te ljude.

Država da se uključi

– Ako država ne želi da se uključi, onda uzalud sve inicijative entuzijasta u nevladinim organizacijama. U Srbiji ni sami fakulteti ne prate kretanja svojih studenata, što je sramotno.
Primera radi, Norvežani se, za razliku od nas, bave čak i praćenjem stranaca obrazovanih u okviru njihovog prosvetnog sistema, i to već čitave tri decenije – kaže Komnenović.

Srpskih naučnika, eksperata i doktora raspoloženih za saradnju s maticom u svetu ima puno, a država je opet po strani – isto kao i kada su odlazili u svet. Nadležne institucije ne znaju gde su ti ljudi, šta rade, niti kakvu saradnju bismo s njima mogli da ostvarimo.
A da nije tako teško pronaći ih, novinar "Blica nedelje" se i sam uverio, tako što je kontaktirao najbolje svetske fakultete i bez problema dobio tražene podatke.

Izuzetak među državnim institucijama je Ministarstvo za dijasporu koje inicira saradnju s Ministarstvom nauke i planira da od 15. oktobra pokrene projekat za evidentiranje i lociranje srpske intelektualne snage u inostranstvu, pre svega zbog naučnog, finansijskog, ekonomskog i kulturnog partnerstva matice i dijaspore.

Baza sa imenima 5.000 studenata

Jedna od dve baze podataka o srpskoj pameti rasutoj po svetu jeste lista od 5.000 imena koju je napravilo nekoliko entuzijasta, povratnika s prestižnih svetskih univerziteta okupljenih oko Grupe eksperata za prosperitet Srbije (GEPS).
Njihov bivši izvršni direktor Jovan Filipović sada je sekretar Ministarstva za dijasporu i zahvaljujući njemu Srbiji je po prvi put stavljena na raspolaganje ova dragocena dokumentacija.

Osim GEPS-a, sa našim studentima i specijalizantima u inostranstvu u vezi je još samo Organizacija srpskih studenata u inostranstvu (OSSI), koja broji oko 600 bivših i sadašnjih članova.
Razloge nezainteresovanosti države, prema rečima Jovana Filipovića, koji je i sam magistrirao i doktorirao u Americi, treba tražiti u činjenici da država još nije uređena do te mere da može da prepoznaje važne stvari.

Ministarstvo za dijasporu radi i na projektu povratka srpskih studenata i doktora nauka iz dijaspore. Ideja je da se naši naučnici iz sveta uključe u postojeće projekte u Srbiji.
– Za sada imamo saradnju samo s Holandijom, a tamošnja vlada je izdvojila određeni novac za 20 eksperata povratnika da borave u Srbiji do šest meseci, s mogućnošću produženja boravka. Planirano je da se uključe i zemlje u kojima ima više naših ljudi, poput Nemačke – kaže Filipović.

Da je neki pomak, ipak, napravljen, svedoči i podatak da je sedam intelektualaca školovanih u inostranstvu već popunilo prijavu Ministarstva za dijasporu, koja će im omogućiti povratak u Srbiju.

Izvor: Blic