Pozorišna sala SKC – sreda 17.oktobar od 20 časova.
Piter Šefer je za svoje dramsko delo "Amadeus" odabrao temu odnosa prema umetničkom talentu. Neodoljiva tema.a osnovnom nivou to je priča o prosečnosti Salijerija i genijalnosti Mocarta viđena iz ugla Salijerija.
Na sledećem nivou to je priča sa krimi zapletom, jer ostavlja otvorenim pitanje da li je Mocart umro od posledica bolesti ili je bio otrovan. U tom sloju priče Salijeri je glavni osumnjičeni, ali istovremeno i tužilac. Sledi najuzbudljiviji sloj priče u kojoj je Mocart, ali prevashodno Salijeri, sudbinska žrtva sopstvenog talenta. U toj vizuri, Mocart je na svaki način božanski povlašćen: već samim imenom, pa darom koji je apsolutan, lakoćom sa kojom prepisuje u notnu svesku muziku iz svoje glave, zatim time što ga muzika raduje i očarava i najzad životom koji on konzumira sa jednostavnošću i potpuno dok se sasvim ne potroši. Salijerijev život i muzička karijera bili bi dolični da se u njegovoj blizini nije pojavio Mocart i pretvorio ga nehotice u muku i kaznu. Od Mocartovog prisustva Salijerijeva sudbina postaje tragično stradanje. Njegov dar je takav da mu omogućuje da prepozna genijalnost koju sam nema, a za kojom žudi. Njegova slava je takva da mu ne donosi ni zadovoljstvo, ni duševni mir. Njegova dugovekovnost služi tome da mu se patnja produži. Jedino što Salijeriju preostaje jeste da na kraju života stvori i zavešta potomstvu delo o tragediji prosečnosti sopstvenog dara. Paradoksalno, to je delo – drama "Amadeus".
O rediteljki
Alisa Stojanović je rođena 1968. godine u Beogradu. Završila je Petu beogradsku gimnaziju. Godine 1989. bila je jedan od pokretača radio stanice B92. Na Fakultetu dramskih umetnosti diplomirala je pozorišnu režiju 1991. godine u klasi prof. Dejana Mijača i docenta Egona Savina. Danas je docent na FDU, gde radi od 1996. kao saradnik profesora Nikole Jevtića na predmetu pozorišna režija. Autor je dva dokumentarna filma u produkciji B92: "Bura u Londonu" i "Tarik Ali i Hauard Brenton". Režirala je više radio drama.
U beogradskim pozorištima režirala je predstave: Ćelava pevačica (Ežen Jonesko, Večernja scena Radović), Staza divljači (Franc Ksaver Krec, Atelje 212), Zapali me (Lanford Vilson, BDP), Iza kulisa (Majkl Frejn, Atelje 212), Kabare (korežija sa Sonjom Jovanović, Fred Eb, Teatar T), Lagum (Svetlana Velmar Janković/Gordana Goncić, Atelje 212), Alisa u zemlji čuda (Luis Kerol/Vladimir Đurić, Pozorište Boško Buha), Anitina čarobna soba (Gordana Goncić, slobodna produkcija), Pod okriljem zvezda (Manuel Puig, prevod sa španskog i režija, BDP), Ovde (Majkl Frejn, Atelje 212), Masterklas (Terens Mek Neli, BITEF teatar), Art (Jasmina Reza, Atelje 212), Paviljoni (Milena Marković, JDP), Supermarket (Biljana Srbljanović, JDP), Sudbina i komentari (Jelena Mijović, Radoslav Petković, Narodno pozorište), Narcis i Eho (kamerna opera Anje Đorđević, koprodukcija BEMUS i BITEF teatar), Seks za početnike (Jasminka Petrović i Jelena Mijović, Duško Radović), Glengeri Glen Ros (Dejvid Memet, BDP), Plava soba (Dejvid Her, JDP), Na slovo, na slovo (Duško Radović/Jelena Mijović, Boško Buha), Diplomac (Čarls Veb/Teri Džonson, BDP), Malajsko ludilo (Slobodan Selenić, BDP).
O autoru
Piter Šefer (Peter Shaffer) je rođen u Liverpulu, 15. maja 1926. godine. Studirao je istoriju na Kembridžu i radio razne poslove – kao rudar, bibliotekar, prodavac, pre nego što je otkrio svoj književni talenat. Njegova prva drama "Slana zemlja" (1954) je premijerno izvedena na Bi Bi Siju. Ohrabren uspehom, nastavio je da piše i postigao veliki uspeh dramom "Vežbe za pet prstiju". Ova predstava se sa uspehom igrala i u Njujorku, odlično je primljena od strane publike, a u Njujorku je dobila nagradu kritike.
Šeferov stil je jedinstveni miks filozofskih drama i satiričnih komedija. Jedna od najpoznatijih Šeferovih drama je "Crna komedija" (1965), bazirana na kineskom teatru, u kojoj se svetlo naizmenično pali i gasi: kada su likovi "u mraku" svetla su uključena tako da ih publika može videti, a za vreme scena sa svetlom, potpuni je mrak.
Šeferova drama Equus (1973) je nagrađena Toni nagradom za najbolju dramu, kao i nagradom kritike – igrana je preko 1000 puta na Brodveju. Sledi najveći uspeh – "Amadeus" (1979) koji je dobio mnoštvo nagrada za najbolji dramski tekst.
"Amadeus" je priča o Mocartu i dvorskom kompozitoru Salijeriju koji, obuzet ljubomorom, namerava da ga uništi pošto iz njega čuje "božanski glas". Kada je predstava postavljena na Brodveju, osvojila je Toni nagradu za najbolji tekst i igrana je preko 1000 puta.
