Home Bioskop “Simpsonovi” i “Uzdizanje Hanibala”

“Simpsonovi” i “Uzdizanje Hanibala”

205
0

Bioskop ''Palež''  od četvrtka, 20. septembra do nedelje, 23. u 19.00.h

simpsonovi2.jpgSIMPSONOVI NA FILMU (THE SIMPSONS MOVIE) – David Silverman – Sasvim dovoljno zabave – kako za sve Homere, tako i za Lize u publici.

Čak i oni koji se prepoznaju u liku Gospodina Bernsa će povremeno reći: Excellent! Pa ipak, nema potrebe da citiram Stripadžiju (Comic Book Guy) pošto Simpsonovi na filmu nisu najbolja, ali ni najgora epizoda ikada

Scenario: James L. Brooks, Matt Groening, Al Jean, Ian Maxtone-Graham, George Meyer, David Mirkin, Mike Reiss, Mike Scully, Matt Selman, John Swartzwelder, John Vitti
Uloge (glasovi): Dan Castellaneta, Julie Kavner, Nancy Cartwright, Yeardley Smith, Harry Shearer, Hank Azaria, Albert Brooks
Žanr: animirani/komedija
Trajanje: 87 min.
Proizvodnja: SAD, 2007.
Web: http://www.simpsonsmovie.com
Homer: Okay, brain. You don't like me, and I don't like you, but let's get through this thing and then I can continue killing you with beer.
Homer's Brain: It's a deal!
Posle 18 sezona, Simpsonovi su dobili i filmsko izdanje. Pomalo neočekivano i pošto je vrhunac serijala odavno (tokom 90-ih) dosegnut i prošao, a oko novih epizoda su mišljenja vrlo podeljena. U svakom slučaju, film je snimljen, a konačan rezultat je…

 

simpsonovi.jpg

Tek tri nadovezujuće epizode slepljene u celinu ili nešto više? Da li smo zaista naivčine kako nam to Homer poručuje u domišljatoj uvodnoj sceni ili je ovaj pokušaj da se osveži serijal i kreativno uspeo?
U velikoj meri jeste, ali (da, ima i to „ali“) podsećanje na neke od starijih i najboljih epizoda govori da je film mogao biti bolji, tj. skoro savršen, što i nije preveliko očekivanje ako se prisetimo onih najboljih momenata. Ili da je makar nešto originalniji. Upečatljiviji. Zabavan jeste.
Zaista treba biti vrhunski cinik, pa ne nasmejati se od srca velikom broju gegova. Što fizičkih, što verbalnih, dok su ponajbolji oni gde su „duh i telo“ prožeti: kao u scenama u kojim su glavni akteri Homer i prase (Spiderpig, Spiderpig… zarazne li pesmice).
Ili u vizuelno fascinatnoj sekvenci Bartove vožnje skejtborda koja, pored sad već izvikanog otkrivajućeg kadra, ima i sjajan verbalni pančlajn. Da ne pominjem Ralfovu repliku koja je instant-klasik.
Šteta što zaplet ne pruža dovoljan alibi za dugometražnu formu pošto je varijacija slične situacije o ugroženom gradu već viđena u epizodama kao što su fenomenalna Marge vs. the Monorail ili još eksplicitnije u Bart’s Comet.
Dvodelna Who Shot Mr. Burns? deluje kao bolja osnova za dugometražni film, a sâm Gospodin Berns ima potencijala za znatno harizmatičnijeg negativca (u Simpsonovima na filmu ima tek dve scene, od kojih je ona bolja u toku odjavne špice, pa zato budite strpljivi…) nego što je to ovde Kargil (novi lik) u tumačenju Alberta Bruksa (a kao varijacija na znatno upečatljivijeg Henka Skorpia iz epizode You Only Move Twice).

 

Zapravo, Simpsonovi na filmu najzabavniji su u toku prve i poslednje trećine – na početku kada Homer po običaju zabrlja i na kraju kada mora da ispravi sopstvenu brljotinu (i, naravno, usput zabrlja još ponešto).
Ono između je – uz izuzetak briljantne i neočekivane scene sa životinjama, a zbog koje se Dizni okreće u grobu – zbirka već viđenih momenata kako iz nekih od najboljih (brak Homera i Mardž u krizi u Secrets of a Successful Marriage, Life on the Fast Lane) tako i iz onih slabijih epizoda (većina onih u kojima Simpsonovi privremeno odlaze iz Springfilda osim antologijskih You Only Move Twice i Cape Feare).
Pojedinačne epizode se mogu nabrajati do sutra, ali Simpsonovi na filmu imaju i dovoljno originalnih momenata za pamćenje kojima naprosto nedostaje nešto inspirativniji kontekst.
Izgleda da je ovakav pogled unazad, ka zlatnom dobu Simpsonovih (otprilike prvih devet sezona), poslužio scenaristima kao bitna inspiracija za film. Mudar potez (i pored pomenute déja vu zamerke), kao i najbolji podsetnik zašto su Simpsonovi posebni – animirana serija koja dekonstruiše tradicionalnu američku porodicu a da se pri tome iskreno obraća toj istoj porodici.
Zvuči kao jednostavan recept, ali ga jedino Simpsonovi dosledno sprovode već gotovo dve decenije.
PS: Obavezno ostanite do samog kraja odjavne špice.

Izvor: Popboks

 

Uzdizanje Hanibala

Režija: Peter Webber
Uloge: Gaspard Ulliel, Gong Li, Rhys Ifans, Dominic West, Ivan Marević, Goran Kostić
Bioskop ''Palež''  od četvrtka, 20. septembra do nedelje, 23.  u 21.00.

Priča o Hanibalovom poreklu, priča o Hanibalu ispod maske. Sama ideja o nastavku koji opisuje šta je to što je uslovilo sve ono što se desilo u ranijim delovima je interesantna … daje potpuno novu dimenziju događanjima koje smo već ispratili…

Hanibal Lektor je kroz tri filma (počevši sa filmom Kad jaganjci utihnu iz 1991.godine) postao jedan od najvećih filmskih zlikovaca svih vremena.

Uzdizanje Hanibala je priča o njegovom postanju.

Naš prvi susret sa Hanibalom, u ovom filmu, je susret sa dečakom u Litvaniji tokom rata. Kada mu roditelji bivaju ubijeni, on i njegova sestra beže u šumu, gde ih pronalaze vojnici. Izgladneli i smrznuti ubijaju i jedu njegovu sestru kao jedini način da prežive.

Pred sobom imamo mladog čoveka, oblikovanog užasima, asocijalnog i užasno mračnog, koji pokušava da sklopi sliku onoga što se dogodilo osam godina ranije. Beg iz sirotišta (koji je nekada bio zamak porodice Lektor) u kojem je završio bio je neminovan.

Odlazi u Francusku kod svog bogatog rođaka, kojeg zna samo sa slika. Ali, umesto njega koji je umro, susreće se njegovom udovicom Murasaki, koja rado prihvata Hanibala. Murasaki je ratom oterana iz Japana. Traumatična prošlost ih spaja. Prepoznaje sebe u Hanibalu i njih dvoje stvaraju svojevrsnu vezu.

Studira medicinu. Sećanje na sestru ga progoni, i, kada oseti krv, kreće put osvete. Priča se razvija oko Hanibala Lektora u mladim danima koji traga za vojnicima koji su pojeli njegovu malu sestru.

Ovo je izuzetna priča, dobro ispričana, koja je usklađena sa neizvešnošću horor-trilera ranijih delova. Morbidna je ravnoteža između privrženosti i ljubavi koju oseća prema Ledi Murasaki i žeđi za krvlju onih koje progoni kako bi se osvetio.

Tomas Haris koji je uradio adaptaciju romana, pobrinuo se da oslika dobru pozadinu za sva odvratna i mračna dela koja je Hanibal počinio u ˝Kad jaganjci utihnu˝. Veći broj scena je snimljen u oblačnim, depresivnim gradovima širom Evrope, na taj način dajući dodatni, mračni ton filmu.

Za prave ljubitelje ovog žanra ne postoji bolja kombinacija od sadističkog, uvrnutog studenta medicine, koji ubija imporvizovanim instrumentima na najinovativnije moguće načine, preciznošću izuzetnog hirurga.

 

hanibal.jpg

 

Pre filma ˝Kad jaganjci utihnu˝, po Harisonovoj knjizi ˝Crveni zmaj˝, 1986. godine snimljen je film ˝ Lovac na ljude˝ (Masovni ubica, sistematski ubija čitave porodice, ostavljajući na njima otiske zuba. Detektiv koji traži ubicu, obraća se doktoru Hanibalu Lektoru za ekspertsko mišljenje. Na kraju, svi tragovi vode ka Hanibalu…) ˝Kad jaganjci utihnu˝(1991.) već zasigurno spada u klasike psihološkog horora. Ovaj film uveo je u pokretne slike forenzičarsko profilisanje, korišćenje naučnih i psiholoških tragova u potrazi za zločincima, učinivši ga toliko popularnim da danas da gotovo i ne postoji televizija koja u svom programu nema kriminalističku seriju koja je bazirana upravo na ovom (˝CSI: Crime Scenes Investigators˝, ˝NCIS˝ …)

Nakon što je Tomas Haris objavio dugoočekivani nastavak knjige ˝Kad jaganjci utihnu˝, knjigu ˝Hanibal˝, započeo je rat za dobijanje prava za film.

Konačno Dino de Laurentis je 2001. snimio i film ˝Hanibal˝ sa Entoni Hopkinsom. Nakon velikog uspeha (sudeći po box office), Dino Laurentis je 2002. godine uradio rimejk filma ˝Lovac na ljude˝, ovaj put film nazvavši ˝Crveni zmaj˝, u kome je takođe glumio Entoni Hopkins.

Thomas Harris je započeo svoju karijeru pišući crnu hroniku u Americi i Meksiku, zatim je postao urednik u Associated press – u Njujorku.
Njegov prvi roman ˝Crna nedelja˝ objavljen je 1975. godine, zatim, 1981. ˝Crveni zmaj˝, 1988. ˝Kad jaganjci utihnu˝, ˝Hanibal˝1999. godine, 2007. ˝Uzdizanje Hanibala˝.

Gaspard Ulliel rođen je 25. novembra 1984. Karijeru započinje kao maneken. Počinje da se pojavljuje u televizijskim filmovima krajem devedesetih (već sa dvanaest godina) i tada postaje poznat pre svega kao glumac u Francuskoj.

Gong Li rođena 31. decembra 1965. Ona je najpoznatija kineska glumica na Zapadu. Na 49. festivalu u Venaciji dobila je nagradu za najbolju glumicu. Jednu od najvećih uloga ostvarila je u filmu ˝Memoari jedne gejše˝

Izvor: B92