Devojke i mladići iz unutrašnjosti koji za studije u Beogradu plaćaju školarinu, svoje roditelje godišnje staju najmanje pet hiljada evra. Ali džepovi se isprazne i onima čija se deca školuju besplatno, odnosno na teret državnog budžeta.Tako, recimo, Marijine studije arhitekture na Beogradskom univerzitetu roditeljima godišnje „izvuku” najmanje 500 evra,
uprkos tome što se ona školuje o trošku države i što je Beograđanka. U suprotnom bi morala za školarinu godišnje da izdvoji 240.000 dinara, stan mesečno da plaća oko 300 evra. Tome još treba dodati troškove za ishranu, pa za putovanja kući, u rodni kraj…
– Sve te dodatne izdatke nemam, jer redovno dajem ispite i od brucoških dana sam na budžetu. Dakle, ne plaćam školarinu. Ali studije arhitekture su veoma skupe. Za svaki predmet na godini imamo po tri do četiri skripte, a imamo 16 predmeta.
Te skripte moramo da nabavimo. Na fakultetu svaka staje po 200 dinara. Eto, samo to „pojede” 10.000 do 12.000. Ali tu se nekako snalazimo. Neko kupi skripte na faksu, pa onda odemo u obližnju fotokopirnicu i fotokopiramo svaku za po 70 dinara – veli Marija. Ona naglašava da verovatno uskoro te izdatke neće imati, jer su se mnoga predavanja već pojavila na sajtu i studenti ih mogu imati na cedeu.
Dakle, ta stavka godišnje iz roditeljskog džepa istrese pet, šest hiljada dinara. Radimo i makete i to dve godišnje. Ni to nije besplatno. Za to mi ode oko 4.000 dinara. Toliko me ukupno staje materijal: razne vrste lepka, papir, hamer, folije, kartoni. A da bih uopšte mogla da odradim sve što treba moram imati „alat”. To su skalpeli, olovke, mine, gumice, rapidografi, markeri… Na to opet ode oko tri hiljade dinara – objašnjava Marija.
Ona ukazuje na to da su ona i njene kolege po ceo dan na fakultetu, jer su velike pauze između predavanja. Mora nešto da pojede, popije i na to dnevno ode bar sto-dvesta dinara. I tako, dinar po dinar pa najmanje 500 evra nestane iz kućnog budžeta. Samo za „čisto učenje”
. U to nije, recimo, uračunat ni laptop koji je studentima arhitekture potreban čak više nego olovka. Da bi između predavanja mogli da uče ili pišu radove, studenti moraju da imaju kompjuter.
Fakultetskih dvadesetak računara ne može da podmiri potrebe svih studenata. Samo na trećoj godini, kaže Marija, ima 240 akademaca. Zato sve više studenata na faks dolazi noseći svoj laptop: „Kvalitetan laptop koji može da podrži projekte koje radimo staje oko hiljadu evra”.
Studiranje na beogradskom Filološkom fakultetu je, recimo, znatno jeftinije. Ana je takođe na budžetu, studira srpski jezik i književnost sa opštom književnošću.
– Mi zapravo nemamo udžbenike, kao ni skripte. Učimo, čitajući literaturu, studije, eseje, analize dela…, kao i beleške sa časa. Zato dosta vremena provodimo u bibliotekama, univerzitetskoj, nacionalnoj, gradskoj, ali i na fakultetskoj.
Jedino budžetske akademce prijavljivanje ispita staje 30 dinara, dok apsolventi i samofinansirajući studenti prilikom prijavljivanja usmenog ispita plaćaju 250 dinara, a za ispit koji se sastoji iz pismenog i usmenog dela moraju da plate duplo više, odnosno 500 dinara. Kada se bilo koji ispit polaže po treći put, onda prijava „teži” 700 dinara.
Troškovi ispita nisu uračunati u školarinu koja na Filološkom fakultetu u Beogradu iznosi 90.000 dinara. I prijava diplomskog rada dodatno košta i to sve diplomce. Staje 4.500 dinara, a kada se na to dodaju takse za izradu uverenja, diplome, onda se ta cifra uveća za još 500 dinara.
. Ovde se raznorazna uverenja, kao na primer ona za dobijanje vize, dobijaju gotovo besplatno. Samo se kupi formular koji košta 30 dinara – veli Ana.
Njen vršnjak Marko studira na beogradskoj Poslovnoj školi. Godišnje za školarinu njegovi roditelji daju 42.000 dinara. To je, veli, „suva” upisnina. Za te novce se mogu samo „slušati predavanja i koristiti biblioteka”.
Za udžbenike ode još oko sedam hiljada, dok prijava svakog ispita staje 500 dinara, ako se na vreme podnese. Ali, ako se zakasni suma se udvostručuje. Pošto je iz Vršca, u Beogradu, zajedno sa drugom, živi u iznajmljenom jednosobnom stanu. Za to mesečno plaća 150 evra. Uz to još idu i telefonski računi, infostan, struja, TV pretplata, hrana, garderoba…
Studiranje u Beogradu očigledno iziskuje dosta para. Posebno ako se plaća i školarina, koja je različita od ustanove do ustanove. Recimo, „upisnina” na FON-u staje 110.000, na Medicinskom – 125.000, Farmaceutskom – 130.000, Hemijskom – 70.000, Pravnom – 60.000, Ekonomskom – od 78.000 do 90.000, Geografskom – 63.000, Filozofskom – nešto više od sto hiljada, a na Rudarsko-geološkom i Tehničkom fakultetu u Boru za školarinu godišnje treba izdvojiti po 30.000 dinara.
I na privatnim fakultetima školarine su različite, ponegde premašuju sumu od 4.000 evra, ali se tamo za te pare, kažu studenti, dobijaju i udžbenici, prijavljuju ispiti.
Za krevet u studentskim domovima, kojih u prestonici ima 11, mesečno treba izdvojiti između 750 i 8.000 dinara, u zavisnosti od komfora doma i sobe, kao i od toga da li se plaća umanjena ili ekonomska cena.
Zapravo samo 10.000 budžetskih studenata smeštaj mesečno plaća između 850 i 1.100, dok njih oko dve hiljade koji su ostali „ispod crte” moraju da plaćaju ekonomsku cenu od pet i po do osam hiljada dinara mesečno. Za sve akademce mesečni troškovi ishrane u studentskim restoranima iznose 3.000 dinara.
U domovima ipak nema mesta za mnoge budžetske studente, kao i za sve koji plaćaju školarinu, bilo na državnoj, bilo na privatnoj visokoškolskoj ustanovi. Svi oni moraju da iznajme sobu ili neki stančić.
Cene soba se uglavnom kreću od 100 do 150 evra, a garsonjere i jednosobni stanovi mogu se naći za 200, 300 evra. Samo za kiriju stanodavcima tokom studija ode i po deset i više hiljada evra.
Izvor: Politika
