Uskoro pasoš učenja

0
SHARE

knjiga.jpegViše od trećine nezaposlenih u Srbiji nema nikakvu kvalifikaciju, pa samim tim ni šansu da dođe do posla. Upravo zbog toga je jedan od prioriteta u zapošljavanju osposobljavanje 320.000 ljudi s evidencije Nacionalne službe za zapošljanje koji nemaju kvalifikaciju i njihovo obrazovanje za sticanje veština koje su potrebne poslodavcima.

Zadatak Nacionalne službe za zapošljavanje je da na osnovu ponude i potražnje na tržištu rada napravi prognozu potrebe za radnicima u narednom perodu i da u skladu s tim formira upisnu politiku.
Da bi ovaj početni korak bio izveden na pravi način, i sama NSZ mora da se organizuje i pripremi za to, s jedne strane, a s druge, da pokrene inicijativu za izradu jedinstvene nomenklature zanimanja.

Po rečima Radmile Katić-Bukumurić, pomoćnika ministra za ekonomiju i regionalni razvoj, takva inicijativa je već pokrenuta i može se očekivati da se napravi nacionalni standard klasifikacije zanimanja.
Ona ističe da će insistirati da Ministarstvo prosvete realizuje te standarde jer bez toga se ljudi koji čekaju posao, a nemaju kvalifikaciju, ne mogu osposobiti niti dokvalifikovati i dobiti posao.

– Jedan od velikih problema u obrazovanju odraslih je i sistem sertifikacije i akreditacija. U strateškim dokumentima predviđena je izuzetno spora realizacije ovih zadataka, pa je tek za 2009. godinu zacrtano da se akredituju ustanove koje će sprovoditi obuku, to jest obrazovanje odraslih.
Slažem se s predlogom da Vlada osnuje poseban savet za stručno osposobljavanje odraslih, kako bi obuka što pre počela – objasnila je Radmila Katić-Bukumurić.

Direktor Sektora za zapošljavanje NSZ Dragan Đukić smatra da bi za početak bilo važno da se radi na odvajanju neformalnog od formalnog obrazovanja, jer bi, kako ističe, na taj način kvalifikacije stečene neformalnim obrazovanjem bile kvalifikacije za tržište rada.
– Moramo pokušati da do oktobra definištemo pasoš učenja i da se on uvede na nivou NSZ. Za početak, u pasoš bi se upisivale kvalifikacije stečene kroz programe koji su priznati na nivou Evropske unije ili licence tipa ECDL, Microsoft sertifikati, strani jezici prema standardu jezičkih kompetencija Saveta Evrope, atest za zavarivače i slično.
Pored toga, do kraja godine bi trebalo da radimo i na standardima obrazovnog programa. Na primer, standardizujemo program za konfekcionare, za bolničare, zavarivače…
Na osnovu tih standarda uradio bi se model akreditacije i sertifikacije za potrebe tržišta rada, definisala bi se vrednost tih kvalifikacija za potrebe tržišta rada i tako stečene kfalifikacije upisivale bi se u pasoš učenja – rekao je Đukić.

Direktor Centra za projekte i međunarodnu saradnju NSZ Jadranka Dimov ukazuje na nesređeno stanje u obrazovanju odraslih i kada se radi o institucijama i kada su u pitanju sertifikati. Smatra da bi akreditaciona tela trebalo da formira Nacionalna služba za zapošljavanje, a ne Ministarstvo prosvete.
Ona ističe da bi stručne škole mogle da budu lokalni trening centri za zanimanja za koja školuju učenike u redovnom obrazovanju, što znači da svaka škola može biti mini-centar za obuku odraslih.

Nacionalna služba za zapošljavanje treba da bude korektivni faktor prilikom upisa u škole, znači, da se obavezno konsultuje, kao što se to ranije praktikovalo, smatra dr Rafik Šećibović iz Ministarstva prosvete, dodajući da postojeća mreža škola treba da se iz korena promeni.
– Nacionalna služba bi trebalo da obavi ozbiljne razgovore s regionalnim centrima za obrazovanje i da u saradnji s lokalnim vlastima od njih stvorimo bafer institucije, koje bi, osim što bi bili klasični centri, bili pokretljivi i selili bi se iz mesta u mesto i obavljali i neke druge funkcije, kao što su akreditacija, standardizacija, sertifikacija – predložio je Šećibović.

Stavovi i predlozi koji su se čuli u okviru razgovora o obrazovanju odraslih i razvoju obrazovnih centara i akreditacije, održani u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, biće sažeti u plan urgentnih zadataka koje treba realizovati u naredna dva-tri meseca.

Izvor: Dnevnik