Spremao sam se za prijemni i na kraju upao na samofinansiranje jer mi je falilo svega 2 poena

0
SHARE

pitanje:

Imam 19 godina, ove godine sam upisao Ekonomski fakulet. Spremao sam se za prijemni i na kraju upao na samofinansiranje jer mi je falilo svega 2 poena.

U meni se odmah pojavilo gađenje prema fakultetu, jer su primljeni i oni sa minimalnim bodovima (lista je proširena)npr.neko je imao 59 poena i tretirao se kao i ja.

Sada kada sam krenuo osećam i dalje neku gorčinu, na kolokvijumima mi uopšte ne ide, učim, ali ne postižem rezultate. Ne znam,da li da se ispiše i upišem nešto drugo, ali ne vidim sebe ni na jednom dr. fakultetu. Ovom prilikom vam se obraćam, sa nadom da ćete shvatiti u čemu je moj problem,  i da ćete mi pomoći da se izvučem iz ovog beznadja, osećam da sve dublje tonem i ne uspevam da pronadjem izlaz.

odgovor:

Poštovani Mario, razumeo sam da misliš da je nepravda to što su kandidati koji su na prijemnom bili ispod crte uspeli da se upišu među samofinansirajuće, a da je tebi falilo 2 boda a da nisi „po istoj logici“ uspeo da se ubaciš na budžet. To jeste nepravda, ali ti je ne možeš ispraviti, i prosto, ne vredi ti ništa da „razbijaš glavu“ zbog toga. Lično ne verujem da to osećanje nepravde ima neke bitnije veze sa time što ne uspevaš da položiš kolokvijume. Neuspeh na kolokvijumima ima neko drugo poreklo. To može biti ili manjak predznanja, ili nedovoljna pažnja na predavanjima ili nedovoljno učenje i zalaganje prilikom pripremanja kolokvijuma, a uzrok može biti i to da je recimo fakultet koji si upisao jednostavno pretežak za tebe. Mislim da nije dobro da prebrzo odustaješ od započetih studija, već da je bolje da generalno maksimalno povećaš svoju koncentraciju na gradivo (zadatke i zahteve koji se pred tebe na studijama postavljaju) kao i da maksimalno moguće povećaš količinu učenja kod kuće, kako bi počeo da dobijaš prolazne ocene na kolokvijumima i ispitima. Tek ako ova strategija ne da minimalno zadovoljavajuće rezultate, predstoji razmišljanje šta dalje, tj. da li odustati od upisanog fakulteta, upisati nešto drugo, slično ili različito, naći posao, i tako dalje. Takođe, mislim da fatalističko postavljanje cilja tipa „ovo ili ništa“ u slučaju neuspeha vodi u velike probleme. Mnogo bolje je biti spreman na eventualni neuspeh i imati rezervne ciljeve (vezano za studije, zaposlenje, emotivni život i sve ostalo). Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.