Nezadovoljna sam fakultetom koji studiram

0
SHARE

Pitanje:

 

Postovani gospodine, veoma bi mi znacio vas iskren savet, jer sam nezadovoljna fakultetom koji studiram. Naime imam 21 godinu i zavrsavam drugu godinu veterine, na kojoj sam zavrsila igrom slucaja. Moja prva zelja je bila medicina, ali sam poslusala sad vec mog bivseg decka i zavrsila na veterini. Mislila sam da je to pravi izbor, i delovalo mi je interesantno ali sam vec nakon prvog semestra shvatila da to nije za mene, da mi ne leze toliko prirodne nauke. Ipak sam zavrsila drustveni smer gimnazije. Cak se i plasim mnogih zivotinja. i ako ih volim. Zbog mojih roditelja sam ostala na tom fakultetu, ali sam u celoj toj prici izgubila sebe. Nekada sam bila ambiciozna, a sada nemam zelju ni za cim. I dalje iskreno zelim da odem odande, ali nemam podrsku mojih roditelja, i svaki put kada pokusam da im skrenem paznju na svoje probleme oni govore kako je to idealan fakultet. Ali ja smatram da cu ukoliko ostanem tamo unisti svoju buducnost, jer nisam za to. Nadam se da cete mi vasim savetom pomoci da resim ovu situaciju. Srdacan pozdrav, i veliko hvala unapred.

 

Odgovor:

Poštovana Jovana, ako smatraš da ćeš u koliko ostaneš na ovom fakultetu – uništiti svoju budućnosti, onda svakako treba da prekineš te studije, i da razmisliš šta dalje. Kako to i sama uviđaš, povođenje za mišljenjem drugih (dečko, pa roditelji) u važnim životnim stvarima, vodi u nezadovoljstvo i doživljaj promašaja. No, svakako nije kasno da napraviš zaokret, pre svega u tome da ti lično svesno slobodno i odgovorno, a na osnovu unutrašnjih interesovanja i preferenci, kao i informisanja i vaganja alternativa – biraš svoje odluke za svoj život. U vezi sa podrškom roditelja, u prilici si da razmišljaš da li i kako možeš da pokušavaš da je pridobiješ za neku svoju novu odluku; kao što vredi razmišljati i o tome kako dalje u slučaju izostanka podrške roditelja, postoji li način borbe za svoj životni put i bez podrške roditelja. Situacije u kojima živimo, znaju biti komplikovane, nekad su nužni kompromisi, naravno, oni dobri (a ne tzv. „truli kompromisi“) – u kojima ne gazimo po sopstvenim preferencijama, vrednostima i osećanjima. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković