Moj decko je zavisnik o heroinu

0
SHARE
pitanje:
Postovani Jovane, S deckom sam vise od godinu dana. Kada smo se upoznali shvatila sam da je zavisnik o heroinu i alkoholu. Posto nisam htela s njim zbog toga da raskinem vec sam pokusavala da mu pomognem da se odvikne, imali smo povremeno, kada je u tim stanjima, velike svadje.

U dva navrata je muvao druge devojke, ali sam ja imala svest da je to izraz njegove nesigurnosti i vrste kaznjavanja usmerenog ka meni jer sam u njegovim ocima bolja od njega. Isla sam na psi savetovanje gde sam polu-naucila da ne regujem iz besa i da racionalno razmisljam. To je urodilo nasim dogovorom da ukoliko ne ostavi heroin do odredjenog trenutka, raskidamo. I to se desilo, ostavio je heroin, samostalno, bez lecenja, zahvaljujuci zelji da ostanemo zajedno. Onda se bas po isteku tog roka (moj rodjendan) napio, preciznije olesio i napravio jos jedan kiks. Preda mnom je odluka o tome sta mi je ciniti. S jedne strane imam intenzivno osecanje ljubavi prema njemu, zelju da se izleci i nadu da nam moze biti lepo, s druge se plasim da bih ostajuci s njim pravila prevelike kompromise i da bih se \”zaglibila\” u odnosu. Ono sto dodatno otezava odluku je sledece: ja sam izrazito uspesna profesionalno, a on nije uopste, tako da smo veoma razlicitih drustvenih pozicija i iz tog razloga nisam sigurna da vidim nasu buducnost zajedno. S druge strane, svesna sam da je njegova bolest prevashodno rezultat loseg vaspitanja i usmerenja i da uz lecenje, on moze izaci na dobar put. On povrh svega ima brojnih kvaliteta – recimo da ga, prema kriterijumu širine duha, svrstavam u vrh lestvice zajedno sa svojim najboljim prijateljima. Mi imamo iskren, topao i nežan odnos i nema ničeg u našem odnosu o čemu nismo razgovarali. On nas vidi zajedno u budućnosti i ima želju da ide na lečenje, a ja sam u konfuziji. Dodatni pritisak mi stvaraju roditelji (majka- izrazito brižna i materinski nastrojena, otac, osoba kojoj je potrebna zaštita) koji za svoju izvrsnu ćerku očekuju bolje od mog sadašnjeg dečka. Situacija sa prijateljima je slična, ali za nijansku drugačija, jer oni imaju naklonost prema mom dečku, jer su ipak uspeli da uvide njegove dobre strane. Imam osećanje da igram ulogu majke, pomagača i to jeste moj psiho profil (kako se do sada pokazalo u izboru partnera), ali želim da radim na sebi, da budem zrelija i nađem sebi ravnog. U stvari, želim da nađem osobu koja je ok sama sa sobom i sa mnom kakva jesam (sa osobom koja bi mogla da prihvati i to da sam \”bolja\”). Imam 25 godina i ocito su se pritisci vezani za izbor dozivotnog partnera usunjali u proces donosenja odluka, ali ja sebe za sada zaista ne vidim na taj nacin, preda mnom je jos nekoliko godina skolovanja. Hvala Vam 🙂
odgovor:
Poštovana Nevena, iz tvog pisma se vidi da dosta dobro i svestrano sagledavaš situaciju u kojoj se nalaziš. Meni se tvoji argumenti i za i protiv ostajanja u vezi sa dečkom, čine kao dobri i autentični. S obzirom da imaš 25 godina, svakako je vreme da se emocionalno emancipuješ u odnosu na zahteve i očekivanja koja ti postavljaju roditelji. To prosto znači da tvoje očekivanje njihove eventualne reakcije (na bilo koju tvoju odluku) za tebe ne budu od većeg značaja u procesu tvog odlučivanja za ili protiv nastavka veze. Kao i da njihova mišljenja i savete ne doživljavaš kao pritiske, već prosto kao mišljenja i savete. Pošto kažeš da si „profil majke / pomagača“, a takve sklonosti su neretko bazirane na jednom iracionalnom osećanju krivice (da si nešto skrivila i da ćeš biti kriva ako stvari pođu loše) i strahu od odbacivanja, predlažem da ispituješ ima li toga kod tebe, ako ima kako je to u tebi nastalo, kako ti to neguješ i dr. Svakako, da ispituješ način(e) kako si postala „majka-pomagačica“ koja traži i nalazi manjkave osobe kojima onda „nesebično pomaže“ (ako sam dobro razumeo ono o čemu pišeš). Koje bi bile tvoje psihološke dobiti od sklonosti da u vezama budeš „majka-pomagačica“? Odluku u vezi sa sadašnjim dečkom ćeš svakako doneti sama, vagaj i dalje različite „za“ i „protiv“, neka odluka bude tvoja, autentična, lična, neka donese najmanje kajanja. Sadašnja odluka ne mora biti i konačna. Srdačni pozdravi, Jovan Ratković.