Slično se oblače, slušaju sličnu muziku, igraju najnovije komputerske igre i imaju internet prijatelje iz celog sveta, koje nikada nisu upoznali niti sreli. Suočavaju se sa sličnim problemima i pritiscima u svakodnevnom životu, u školi i naravno kroz celokupan proces odrastanja. Iako su međusobno tako slični, sa druge strane su i vrlo različiti – porodica, vera, prilike, odnosi…
Dva sveta, a između provalija?
Studija za dobrobit, koju je MTV Newtorks jedno vreme izvodio po svetu, priča priču dva sveta: jedna govori o razvijenom svetu, gde su mladi materijalno bogati, a na svoju i svetsku budućnost gledaju pesimistički, a druga priča o svetu u razvoju, gde se mladi raduju svakom novom danu, iako će njihov put kroz život biti sve drugo osim jasan i jednostavan.
I verovali ili ne – država, koja ima ovakve ili onakve nesreće i katastrofe, takoreći na dnevnom redu, među mladima ima najviše onih, koji gledaju u budućnost sa najvećom dozom optimizma. To je… Indija!
»Svet se menja brzinom, koje ni mi sami nismo svesni i naše istraživanje otkriva upravo neverovatne i neočekivane kulturološke razlike među mladima u razvijenom i svetu u razvoju,« o studiji za dobrobit mladih govori Bill Roedy, predsednik MTV Networks International (MTVNI), »Ovo istraživanje je na neki način obezvredilo našu obavezu da razumemo različitosti među mladima po celom svetu.«
Do sada je najveća studija pod okriljem MTV Networks International trajala 6 meseci, a za to vreme je obavljeno 5200 intervjua sa mladima od 8. do 15. godine, kao i među onima od 16. do 34. godine u 14 država – Argentini, Brazilu, Kini, Danskoj, Francuskoj, Nemačkoj, Indiji, Indoneziji, Japanu, Meksiku, Južnoj Africi, Švedskoj i naravno Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama.
»Neki poznavaoci i komentatori svetske kulturološke scene govore o tome, kako je naš svet kulturno isti i zapravo ravan, kao i da je među svetskom omladinom u kulturološkom smislu više sličnosti nego razlika, a naša studija otkriva upravo suprotno,« kaže Graham Saxton, potpredsednik odeljenja za istraživanje i planiranje na MTVNI. »Među mladima su se naravno mogli opaziti i opšti, svetski trendovi, ali razlika je bilo mnogo više i bile su veće od sličnosti.«
Zapravo je tužno da su mladima po celom svetu najpoznatiji i isti svakodnevni stres i strahovi, povezani sa karijerom – bez obzira da li je to škola, studije ili zaposlenje. Saxton na to dodaje: »Više je nego očigledno da danas mladi odrastaju puno brže i da se već u ranim godinama suočavaju sa većim stepenom svakodnevnog stresa i strahova, koji su ranije bili poznati samo odraslima!«
Indeks »dobrobiti«
MTVNI je kao deo studije razvio upravo poseban indeks »dobrobiti«, da bi međusobno mogli da porede rezultate među mladima iz celog sveta. Indeks je sastavljen od doživljaja mladih u vezi sa osećanjem sigurnosti, veze sa sredinom i kako vide sebe u budućnosti.
Najvišji indeks »dobrobiti« među državama, koje su učestvovale u istraživanju, dosegla je Indija, slede Švedska i SjedinjeneAmeričke Države. Ostale države su u sledećem vrsnom redu – Danska, Francuska, Velika Britanija, Argentina, Indonezija, Nemačka, Japan, Južna Afrika, Meksiko i Brazil. (Kina se na ovaj spisak nije uvrstila, pošto mladi nisu mogli da odgovore na sva pitanja).
»Indeks je jedinstveno merilo dobrobiti među mladima, pošto smo se usresredili na njihova vlastita viđenja sveta i pozicije u njemu,« nastavlja Roedy. »Gledano vrlo uopšteno, vidimo da je u državama u razvoju stepen zadovoljstva i optimizma mnogo viši, a ipak nedostatak lične sigurnosti snižava vrednost indeksa.«
MTVNI će naravno rezultate studije posredovati globalnoj publici od nekoliko milijardi gledalaca, a poseban naglasak će biti na klimatskim promenama i gojaznosti među mladima.
»Nažalost, ustanovili smo da mladima najviše brige u vezi sa budućnošću zadaje zaposlenje, zato već pripremamo brojne nove emisije i reality show-e kojim ćemo demistifikovati probleme u traženju posla, a u isto vreme pokušaćemo da pomognemo mladima da dođu do željenih zaposlenja.«
Glavni razultati studije za dobrobit su:
BUDUĆNOST
Mladi u državama u razvoju su u vezi sa sopstvenom budućnošću mnogo optimističniji od njihovih vršnjaka u razvijenim državama. Jedan od brojnih zanimljivih podataka je sigurno taj da mladi u razvijenim državama razmišljaju da će zaraditi manje od njihovih roditelja, dok je razmišljanje u državama u razvoju upravo suprotno.
SREĆA
Tužno, a istinito – samo 43% mladih od 16. do 34. godine je srećno. Više je srećnih među onima od 8. do 15. godine, ali još uvek ih je malo – 57%. To znači da je svako drugo dete na svetu nesrećno! I ponovo tužna činjenica – u državama u razvoju je dva puta više mladih izrazilo sreću, nego u svetski najrazvijenijim državama.
VERA
Mladi u državama u razvoju su mnogo religiozniji od onih u razvijenim državama, a zanimljivo je da su upravo oni i srećniji?! Zanimljivo je da su čak 76% Japanaca, 63% Francuza i 50% Šveđana ateisti! I sa druge strane 40% Nemaca i 35% Amerikanaca veruje u neku višu silu, ali tradicionalne religije im se čine previše krute.
STRES
Stres je i kod mladih sve prisutniji! Čak polovinu anketiranih brine zaposlenje, a samo 34% njih brine kako će se pokazati u školi i što je ohrabrujuće – samo četvrtinu anketiranih brine njihov izgled. Možda će doći vreme, kada mlade devojke više neće sanjati o tome kako će kao Miss sveta menjati svet, već će svet menjati pre svega radom i zanimljivim idejama?
Zanimljive podatke pružili su Brazilci – 66% onih od 8 do 15 godina zabrinuto je zbog svoje težine, a čak 93% misli da je dobar izgled povezan sa opštim uspehom.
65% anketiranih od 16. do 34. godine stres prevaizlazi uz pomoć muzike, a 48% na drugo mesto u pobeđivanju stresa postavlja televiziju, dok je kod mlađih televizija sa 59% omiljenija od muzike (58%).
TERORIZAM I SIGURNOST
Mladi se ne boje terorizma, odnosno to je sasvim na kraju spiska deset najvećih strahova. Smrt roditelja, rak, sida, pljačka predstavljaju mladima po svetu najveću pretnju. Naravno, lična sigurnost je svima veoma važna, a najviše su zbog nje zabrinuti u Brazilu, Meksiku i Indoneziji.
Globalizacija i neprestani pristup vestima iz celog sveta uzrokuju da se mladi u svetu sve manje osećaju sigurnim. Što više vesti mladi čuju, pročitaju ili vide, više se osećaju ugroženim!
PATRIOTIZAM
Mladi u državama u razvoju su mnogo veće patriote od vršnjaka u razvijenim državama. Čak 91% Indijaca od 16. do 34. godine izuzetno su ponosni na svoju državu, dok je tek svaki treći Nemac i Japanac ponosan na svoju državu. Zapravo nije nikakvo iznenađenje da je 63% upitanih Amerikanaca vrlo ponosno na svoju državu.
ŠKOLA I ZAPLAŠIVANJE
Škola za neke predstavlja radost, a za druge samo, i pre svega, obavezu. Bilo kako bilo – u čak 12 država su dve trećine upitanika rekli da je dostizanje dobrih ocena u školi njihov prioritet. Očigledno su dobre ocene najvažnije onima u Južnoj Africi (88%), a najmanje su važne Šveđanima (samo 37%).
Zaplašivanje je naravno prisutno u svakoj državi, na svakom koraku, a veći problem predstavlja u razvijenim državama. Tako su recimo 56% upitanika u SAD i Velikoj Britaniji bili žrtve napada, a u stopu ih prate Danska, Francuska i Južna Afrika, dok je na samom vrhu Argentina sa čak 72%.
NOVE TEHNOLOGIJE
Digitalna tehnologija dandanas kroji i posao i život, a naročito mladima. Velika većina upitanih Kineza ima 22 internetna prijatelja, koje uopšte ne znaju, a čak trećina upitanika je rekla da lakše sklapaju internetna od pravih prijateljstava.
Mladi u Nemačkoj, Japanu i Švedskoj vesti gledaju češće preko interneta, nego preko televizije.
Anketiranje je izvršeno putem unapred određenih i brižljivo sastavljenih upitnika i to preko interneta, telefona i lično, a zbog raznolikosti država poštovani su brojni etnografski pokazatelji. Sam cilj istraživanja bio je da sakupi konkretne i pouzdane podatke o emocionalnom stanju, vrednostima i ubeđenjima mladih, na osnovu kojih ima »indeks dobrobiti« svoj značaj i vrednost. A, da sve to zajedno ne bi bilo previše jednodimenzionalno, u obzir su uzeti i stres, stanje duha, psihičko i fizičko stanje, zdravlje, porodica, dom i prijatelji, međusobni odnosi, navike, zavisnosti i prehranjivanje.
Sakupljene podatke je, naravno, teško poistovetiti sa stanjem u našoj regiji, pa iako verovatno nije daleko od istine, svetski trendovi svakako uvek utiču na sve nas, zato neka sakupljeni podaci predstavljaju ozbiljno upozorenje. Treba se posvetiti mladima i najmlađima, baviti se njima i pre svega razgovarati, pošto ćemo za neku godinu komunicirati još samo uz pomoć tehnologije i nećemo se više pomerati iz sigurnog utočišta kućne fotelje i kompjuterskog ekrana!
