Trazenje posla u Srbiji nocna mora

0
SHARE

paintRadnici su ipre prošle krize, a biće tako i ove, platili najveću cenu srpske tranzicije navodi Dnevnik. Ogroman broj završio je na Birou rada, a sva je prilika da će im se narednih meseci i godina pridružiti nova armija nezaposlenih. Nezaposlenost je već godinama jedan od najvećih problema i velika prepreka ekonomskom razvoju.
Istraživanja pokazuju da mladi ljudi traženje posla vide kao jedan od najvećih životih problema.

Naime, ne samo da posla nema već ih ni škole ne osposobljavaju da budu konkurentni na tržištu rada i da se “elastično” prilagode potrebama poslodavaca.

Drugim rečima, poslodavci više ne moraju da traže radnika preko Nacionalne službe za zapošljavanje već mogu do njega doći na drugi način i pod uslovima koji su često “suroviji” od onih koje bi se mogli postaviti preko Tržišta rada.

Starijim radnicima koji su nakon dve-tri decenije ostali bez posla teško je da prihvate da se prekvalifikuju ili nauče da rade nešto drugo dok, pokazuju to podaci NSZ-a, mladi iskazuju spremnost da nauče nešto novo da bi došli do radnog mesta. Tako je u prvih šest meseci ove godine više od 10.000 nezaposlenih iskazalo spremnost da se uključi u programe prekvalifikacije za poznate poslodavce, što je dvostruko više od mogućnosti obuke koju može pružiti Tržište rada.

Naime, za besplatne programe obuke za nezaposlene NSZ ove godine izdvaja 440 miliona dinara i planirano je da ih prođe oko 4.000 radnika, što je više nego upola manje od broja zainteresovanih. Ograničena sredstva sprečiće tako i ove godine NSZ da isprati veliku obrazovnu potrebu nezaposlenih, a samim tim mnogima će uskratiti pravo na to da prekvalifikacijom dođu do tako željenog radnog mesta.

Izvršna direktorka Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj – NALED-a Violeta Jovanović objašnjava da je najzad svima jasno da je nekadašnji način zapošljavanja, u kojem je posao posle završene škole bio izvesniji, potpuno posrnuo pod teretom tranzicije.

Jovanović kaže da su “članovi NALED-a, po uzoru na neka evropska iskustva, predložili državi razvijanje sistema vaučera. Tim sistemom nezaposleni bi bili u obavezi da prođu program standardizovanih obuka za unapređenje veština, kao što su strani jezici, poslovna komunikacija i računari, da bi unapredili sopstvenu konkurentnost na tržištu radne snage”

Izvor: S media

Ogroman broj završio je na Birou rada, a sva je prilika da će im se narednih meseci i godina pridružiti nova armija nezaposlenih. Nezaposlenost je već godinama jedan od najvećih problema i velika prepreka ekonomskom razvoju.

Igrajte igrice tokom radnog vremena

Istraživanja pokazuju da mladi ljudi traženje posla vide kao jedan od najvećih životih problema.

Naime, ne samo da posla nema već ih ni škole ne osposobljavaju da budu konkurentni na tržištu rada i da se “elastično” prilagode potrebama poslodavaca.

“Benk of Amerika” uručuje 3.500 otkaza

Drugim rečima, poslodavci više ne moraju da traže radnika preko Nacionalne službe za zapošljavanje već mogu do njega doći na drugi način i pod uslovima koji su često “suroviji” od onih koje bi se mogli postaviti preko Tržišta rada.

Starijim radnicima koji su nakon dve-tri decenije ostali bez posla teško je da prihvate da se prekvalifikuju ili nauče da rade nešto drugo dok, pokazuju to podaci NSZ-a, mladi iskazuju spremnost da nauče nešto novo da bi došli do radnog mesta. Tako je u prvih šest meseci ove godine više od 10.000 nezaposlenih iskazalo spremnost da se uključi u programe prekvalifikacije za poznate poslodavce, što je dvostruko više od mogućnosti obuke koju može pružiti Tržište rada.

Šest stilova liderstva

Naime, za besplatne programe obuke za nezaposlene NSZ ove godine izdvaja 440 miliona dinara i planirano je da ih prođe oko 4.000 radnika, što je više nego upola manje od broja zainteresovanih. Ograničena sredstva sprečiće tako i ove godine NSZ da isprati veliku obrazovnu potrebu nezaposlenih, a samim tim mnogima će uskratiti pravo na to da prekvalifikacijom dođu do tako željenog radnog mesta.

Trpe šikaniranje jer se plaše otkaza

Izvršna direktorka Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj – NALED-a Violeta Jovanović objašnjava da je najzad svima jasno da je nekadašnji način zapošljavanja, u kojem je posao posle završene škole bio izvesniji, potpuno posrnuo pod teretom tranzicije.

Jovanović kaže da su “članovi NALED-a, po uzoru na neka evropska iskustva, predložili državi razvijanje sistema vaučera. Tim sistemom nezaposleni bi bili u obavezi da prođu program standardizovanih obuka za unapređenje veština, kao što su strani jezici, poslovna komunikacija i računari, da bi unapredili sopstvenu konkurentnost na tržištu radne snage”.