Roditelji su mi se pomirili, zivim sada sa njima, ali i ulazak u pubertetu mi je bio tezak

0
SHARE

pitanje:

Zdravo, imam 15 godina, i odlucila sam da Vam se obratim povodom jednog problema koji imam ( ili mozda cak i vise njih, zavisi kako to dozivljavate) Moram prvo da spomenem da zivim u dobrom okruzenju, ili mi se barem tako cini, ali vazno je to da imam sve.

Nisam gladna, nisam zedna imam sve sto mi je potrebno, pa cak i vise. Sto se tice porodice, pa to je…hmm, valjda ok. Ispricacu Vam sve kako ne bih nesto izostavila, u zelji da pronadjem resenje za svoje ponasanje. Jos kao mala devojcica, vazila sam za izuzetno mirnu i povucenu devojcicu. Bila sam fina i svima sam volela da pomazem jer me je to ispunjavalo, ( ali ubrzo sam shvatila da ne trebam biti tako velikodusna jer su me svi iskoriscavali) Sa mojim pravim drugaricama sam volela da se salim, uvek sam bila ja ta koja je slusala, i nikad se nisam zalila na svoje probleme i pruzala razumevanje za njihove. I dan- danas sam ponekad takva, ali vise mi je muka od toga! Ali, bolje da Vam ispricam za porodicne situacije, jer je drustvenu malo teze objasniti. Kada sam imala 9 godina, prvi put sam saznala sta je to patnja. Roditelji su mi se rastali, tata je otisao kod svojih, a ja sam ostala sa mamom i babom ( koje su inace veoma ogorcene osobe) Baba je oduvek nekako bila ogorcena, ponosna i jaka osoba, jer kada je rodila moju majka, njen suprug je odmah napustio, ostavljajuci moju majku i babu same. Baba se od tad borila jako da zastiti cerku, jer je njen suprug zahtevao starateljstvo i zeleo je krisom da otme cerku. Ali nije uspeo u tome. Baba je ubrzo pronasla zatim novog supruga sa kojim je bila izuzetno srecna mada nisu imali dece. Mojoj majci je njen ocuh pruzio sve i bio izvanredan otac iako to stvarno nije bio. Ali posledice odlaska njenog pravog oca su i dan danas tu. Babina ogorcenost je presla i na mamu. I zato kada je moj otac napustio i mene i nju, moja majka je znatno popustila sa zivcima, veoma smrsala, i upropastila sebi zdravlje. Delimicno na sve to je i uticala i baba, koja se povodom svih tih desavanja, setila proslosti i znatno uticala na moju majku. Punila joj glave raznim pricama, kako ne treba da oprosti mom ocu, kako je on najvece djubre, znate, sve lose na tu temu. Baba je oduvek vodila rat sa maminim pravim ocem i sada je savetovala moju majku kako da vodi rat sa mojim ocem. Ali moja majka nije kao baba (ponosna, nadmena i sve to), moja majka je veoma dobra, velikodusna isto kao i ja (mogao je da je iskoriscava bilo ko zbog njene preterane velikodusnosti) Moja majka je zbog toga puno patila. Otac nije bio bolji, cesto mi je trebao, ali nije bio tu, jer je terao i on neki inat. Ali kada god bi bio samnom, trudio se da me razume, udovoljavao mi je, i tako je i odlucio da se pomiri sa mojom majkom radi moje dobrobiti) Sto se i desilo za jedno tri godine. Ali, za te tri godine, ja sam redovno patila, zbog toga i nervirala se, iako do pre toga nisam ni znala sta su problemi. Bila sam rastrzana izmedju dveju porodica, (jer sa oceve strane, druga baba je veoma uticala na sve to, jer je oduvek mrzela moju majku) Druga baba mi je punila usi, losim pricama o mom ocu i njegovima i cesto me je terala da biram izmedju oca i majke. I tako sam se ja nekako uplela u svet lazi. Naucila sam da lazem izvrsno, imala sam dva sveta, i tacno sam znala kada i koju bih laz izgovorila. Mada su me cesto provaljivali u lazima i nekad bih cak i dobila batina, ja nisam prestala. Nekako sam sebe ubedila da ako kazem istinu da cu jos vise nadrljati i nastavila sam sa lazima. Iz svega toga ja sam izasla kao izvrstan manipulator. Roditelji su mi se pomirili, zivim sada sa njima, ali i ulazak u pubertetu mi je bio tezak. U novom drustvu nisam mogla da se uklopim, cutala sam stalno, nisam nista pricala. Sa ovim starim drustvom sam nastavila da se druzim, jer su me znali i bili tu uz mene. Ali, grdno sam se prevarila za njih, jer sam se ubrzo posvadjala sa njima i sve to. Danas smo u dobrim odnosima, jer smo se svi znatno promenili i nismo kao ranije. A onda u 7 razredu se desio preokret, prolepsala sam se, oslobodila se malo, i pokusavala da se uklopim u novo drustvo, nekako i jesam u medjuvremenu. Nasla sam 6 super drugarica. Ne znam sta mi je dalo snagu za te promene ali jednostavno sam se promenila. Mozda mi je snagu dalo to sto sam se zaljubila tada, ali to je sada nebitno. Osmi razred je bio znacajan preokret. Prolepsala sam se jos vise, a imala sam i tu grupicu sa kojima sam stalno bila u odlicnim odnosima. Bile su moje najbolje drugarice, delila sam sa njima i suze i smeh. A onda je naisla oluja, sa jednom od njih sam se posvadjala, cak sam se i potukla. Naime, tu ,,drugaricu\\\”, ako cemo iskreno, nikad nisam ni podnosila, sve u vezi nje me je nerviralo i jednoga dana sam jednostavno planula. Ona me je molila da se pomirim ali kako ja jednostavno nisam to zelela, ona je krenula sa ogovaranjem sto je mene dovelo do ivice nervnog sloma. Drala sam se na nju, vristala, siktala, sve i svasta joj rekla u napadu besa. Da me neko danas pita zasto smo se uopste posvadjale i sta je ko kome rekao, odgovorila bih da ne znam; jer je bes sve to iz mene izbrisao. Ne secam se toga, jer sam se posle svakog okrsaja tresla, osecala malaksalost i veoma slabo i nicega se nisam secala, niti sam mogla da se kontrolisem. Desilo se puno okrsaja izmedju nas sve dok ja nisam odlucila da je ucutkam zauvek; prebila sam je na sred skolskog hodnika jer me je izazivala i bilo mi je muka od nje vise. Osecala sam takvu moc jer sam usadila strah u nju i vise nikada nije lose rekla nesto za mene. Za vreme mature smo se pomirile, ipak je to bila zadnja godina i odlucila sam da joj nekako oprostim, sto je verujte mi, veoma tesko za mene. Zivim sa uverenjem da je prastanje znak slabosti. Svadja sa drugom drugaricom, sa kojom sam se najbolje slagala, je mozda cak i teza. Decko koji se njoj svidjao je primetio mene sto je nju dovelo do ljubomore. Stoga je svakojake lazi napricala tom decku, koji je ubrzo shvatio kakva je i okrenuo joj je ledja. Ja sam sad sa njim ok drugarica, dok njoj necu nikad oprostiti. I zelim joj svo zlo ovoga sveta iako znam da je to lose sto mislim. Moja najbolje drugarica Marija i Jovana su strava! Sa njima se osecam kao uvazena, da imam sve pod kontrolom, da sam ja ta koja naredjuje, sto mi se veoma svidja, jednostavno sa njima mogu biti ono sto zapravo jesam. Obe me razumeju i znaju sve o meni. Ali, nesto me u zadnje vreme plasi, a to je sto one znaju previse. Naime ova Marija me veoma dobro poznaje i zna svaki moj korak i reakciju, i zbog toga sam u zadnje vreme krenula da joj nalazim mane, i da krenem bez razloga da je maltretiram, jer znam da to nju sve nervira i povredjuje jer je veoma osetljiva i emotivna osoba. Bez razloga se ljutim na nju, ali ne znam…ne mogu to objasniti. Mada ni ona nije cvecka ali je psihicki slabija od mene. Nasla sam novo drustvo u srednju, i veoma mi je extra sa njima jer su oni ,,popularni\\\” i upoznala sam dosta zanimiljivih ljudi, sto me je navelo da starim prijateljima pronadjem hrpu mana i da ih odbacim poput krpa, vodeci rat sa njima bez ikakvog razloga. Ali neki put se osecam i odbaceno u novom drustvu. Cesto idu negde i bez mene sto meni uzasno smeta, ali ih ne odbacujem jer imam ogromnu zelju da budem sa njima stalno, kako bih i ja vazila za popularnu, jer smatram da bi mi tako nekako krenulo u zivotu i da cu mozda konacno naci decka jer ga do sada nisam imala iako sam imala sansi nekoliko. I u celoj ovoj prici zelela bih da naglasim da ja mislim da je moj problem zapravo to sto smatram da sam zla osoba. Jer sva ona preterana naivnost i velikodusnost i razocarenja i patnja su me zapravo dovela do toga da se moja shvatanja baziraju na tome: Budi djubre i bolje ces proci. Veoma sam arogantna, sitnicava, povrsna, lukava, temperamentna i sklona manipulacijama. Lako planem sto me dovodi do ludila, brzo se razocaram u svakojake stvari i uverena sam da je zivot obicno sranje, iako mi je svaki dan ispunjen osmehom. Ogorcena sam, osvetoljubiva, ponosna. Ne znam da li postoji nekakvo resenje za moje ponasanje, jer me sve ovo izludjuje. Ili bih mozda trebalo da postanem jos gora jer je to zapravo sto nameravam jer mi je muka vise od svega. Mozda ce zvucati cudno ali ja ne zelim da budem dobra. Iako me sve povredjuje, ne zelim biti dobra, jer moja uverenja to ne dozvoljavaju. Da li postoji resenje? Ili sam luda?

 

odgovor:

Poštovana Deana, pročitao sam tvoje veoma detaljno pismo. Mislim da je veoma dobro što imaš dobar uvid u sebe, u svoje motive za svoja različita ponašanja, kako ona „zločesta“ tako i za ona druga. Takođe, svesna si određenih nemilih događaja i patnje u vremenu kad si bila dete, i kad si učila da budeš manipulativna, jer je to tada bio način da se sačuvaš od pojedinih nekorektnih aktivnosti nekih članova tvoje porodice i familije. U sadašnjem vremenu, rekao bih da poseduješ jedan dosta širok repertoar ponašanja u odnosima sa vršnjacima. Umeš da uspostaviš kontakt, da se družiš, da se svađaš, da se raspravljaš, da oprostiš, da se nametneš, da doživiš i izdržiš izvesnu dozu osećanja odbačenosti. Takođe, zapažam da si ponosna na svoju lepotu. Inače, kod mladih osoba tvojih godina, uobičajena je povišena samoljubivost, povišena ranjivost, koju kada je oseti, mlada osoba odlučno brani besom i ulaženjem u konflikt, kao i klackanje na klackalicama „superiorna – inferiorna“, „dobra – zla“, „ponosna – ponižena“. Ti imaš svoj sadašnji doživljaj sebe („ogorčena, osvetoljubiva, arogantna, sitničava, površna, lukava, temperamentna i sklona manipulacijama“) i svojih odnosa sa okruženjem, i to je sada tako, ja tu nemam šta specijalno da ti predložim. Mogu sa dosta sigurnosti da verujem da nisi „luda“. Sa dosta pouzdanosti, za očekivati je da sa 16, i posebno sa 17, 18 i 19 godina, kao i nadalje, različita iskustva koja ćeš imati, će dovesti do postepenog povezivanja tih oštrih suprotnosti tj. ukidanja „klackalica“, kao i do jačanja jednog balansiranijeg doživljaja sebe i okruženja. Konkretnije, umesto verovanja: „ja superiorna, drugi inferiorni“ ili „ja inferiorna a drugi superiorni“, na osnovu ličnog iskustva, doćićeš do uverenja recimo da i ti i tvoji drugari imate i dobre i loše strane, a da cela tema „moći“ i „popularnosti“ recimo ustupi prednost nekim drugim preokupacijama. Ili tvoj sadašnji doživljaj sebe kao „zle“, koji kako kažeš ne želiš da menjaš, će se nadolaženjem novih iskustava izbalansirati, zapravo doživećeš da osim toga što si „zla“, ponekad možeš i umeš da budeš i nežna, dajuća, topla.

 

Dakle, moj predlog za tebe je da u narednom dužem periodu svog žviljenja, osim ovoga čega si sada svesna,  dopustiš sebi da doživiš, ispoljiš i prihvatiš i druga iskustva, doživljaje i ponašanja. Veliki pozdrav, Jovan Ratković.